Родитељи мале деце могу вам причати романе о сталној борби да се у парковима где се деца играју сузбије псећи измет
Својевремено смо на часовима историје у вези са почетком индустријске револуције у Енглеској учили чувену формулацију о томе како су овце појеле људе. Наиме због ширења индустрије текстила, неопходно је било проширити сировинску базу вуне, што је рађено тако што су старе заједничке ливаде узапћене, приватизоване и стављене у функцију узгоја оваца. Обичан народ се у складу са тим све више селио у градове као радна снага за ту индустрију, али су на селима овце заиста истерале људе.
Чини се да је дошло време да за савремену цивилизацију кажемо да су пси појели људе. Живимо у временима када кућни љубимци добијају све више права и могућности у односу на људе који живе у истим градовима. Манифестације овог помодарства које води ка томе да је у Италији важније политичко питање пореза на храну кућних љубимаца него на опрему за бебе, видимо на сваком кораку и осећамо, понекад на крајње бруталан начин. Недавно сам био у престоници црногорског и српског летњег туризма и видео да не само да се сада на плажу долази са псима који трче наоколо, скачу по другим људима, мокре им по стварима итд. него се и увече у град излази тако што се као део аксесоара носи мали пас. Родитељи мале деце могу вам причати романе о сталној борби да се у парковима где се деца играју сузбије псећи измет. Код нас у блоку стоји велики графит „Кучићари, носите своја г… са собом.” Пси се масовно остављају сами по становима да сатима арлаучу и узнемиравају комшилук.
Део читаве приче је да је сваки покушај да се газдама скрене пажња на то да други људи нису у обавези да деле последице њихове опсесије, ризик да се озбиљно посвађате, добијете батине или чак хушкање пса на вас. Највећи проблем је наравно што се у оваквим државама апсолутно не зна ко је одговоран да вас заштити и да спроводи законе који постоје. Наиме случај који ћу вам изложити показује да неће нико и да сви пребацују одговорност на друге, а да обични људи страдају. И он је један од примера оне чувене „неће он, не брините”, коју редовно чујете док склањате дете и себе од питбула који се шета наоколо без корпе и поводца.
Елем, недавно се једном мом колеги у једном београдском насељу десио велики проблем те врсте. У улазу у коме живи са мајком, живи породица која држи одраслог ротвајлера. Погађате, ова екстремно опасна животиња шета се наоколо без повоца и корпе, газде је пуштају да слободно излази низ степенице или око зграде. Комшије су наравно покушавале да их упозоре, тражили су да се то заустави, али газде су то игнорисале. И коначно прошле недеље док је са псом била малолетна девојчица, он је насрнуо на мајку овог човека, ујео је за стомак, свега неколико сантиметара од места где је брух, што значи да је мало недостајало да јој покида утробу и црева и тиме животно угрози. Девојчица га је некако одвукла, а жена је одведена на превијање и ушивање. Да не говоримо о страху који је преживела и потпуној парализи коју доживи када чује лајање свог нападача.
Газде нису показале нимало емпатије и без икакве измене наставиле су да пса једнако пуштају и воде. Штавише, још учесталије. Колега је наравно позвао све могуће институције од којих очекујемо да брину о нашој безбедности и да заштите наше животе за почетак. Поднео је и кривичну пријаву.Ту је међутим упао у прави кафкијански лавиринт у коме апсолутно ниједну ствар не може да реши. Полиција пребацује све на комуналну полицију, они на ветеринарску инспекцију, ови пак на обичну полицију. Иако би овако велики пси морали да се воде на повоцу и са корпом, остаје непознато ко и како то треба да обезбеди. Комуналци кажу да ако га не затекну, тако не могу ништа да ураде, а слика коју би неко направио није доказни материјал. Ветеринарска инспекција која за почетак треба да утврди да је пас вакцинисан и да није бесан те да није заразио госпођу, изаћи ће тек за месец дана. У полицији кад је питао ко ће да обезбеди да се пас води са корпом, доживео је да му службеница каже: „Ко сте ви да одређујете да пас мора да носи корпу!?”
Мајка не може сама да изађе из зграде, чак ни на превијање у дом здравља од страха да ће поново бити предмет напада. Штавише видели су пса пар пута пуштеног у време кад је требало да иде на превијање. Последица овакве ситуације у којој се држава повукла јесте да ће људи почети сами да решавају своје проблеме голом силом. Подсећавам вас да малтене свака два месеца чујемо о неком нападу таквих паса који врло често заврше фаталним исходом. Почетком ове године на Авали су три таква пса која су слободно изашла из дворишта, на смрт изуједали сарадника ТВ Мрежа Владана Радосављевића, а његова жена је некако успела да се извуче. Очигледно ни то није помогло да се овде уведе неки ред и да се људи и деца заштите и одбране од паса и пре свега њихових бахатих и неодговорних власника. Докле?
Миша Ђурковић
Извор: Политика
