Недеља, 29 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Ну­ши­ће­ва „Де­вет­сто­пет­на­е­ста”

Журнал
Published: 5. август, 2023.
Share
Бранислав Нушић, (Фото: Блиц)
SHARE

Стран­ци су пи­са­ли вр­ло мно­го о ве­ли­кој тра­ге­ди­ји срп­ско­га на­ро­да де­вет­сто­пет­на­е­сте го­ди­не; ми смо тек вр­ло ма­ло… У о њи­хо­вим опи­си­ма је ви­ше по­сма­тра­ња и са­у­че­шћа, у на­ши­ма мо­ра би­ти ви­ше осе­ћа­ња и бо­ла. Ми смо под­но­си­ли, они су са­мо по­сма­тра­ли

Бранислав Нушић, (Фото: Блиц)

Бра­ни­слав Ну­шић, нај­ве­ћи срп­ски ко­ме­ди­о­граф, уче­ство­вао је у Ве­ли­ком ра­ту по­вла­че­ћи се за­јед­но са вој­ском и на­ро­дом пре­ма Ал­ба­ни­ји, а ње­го­ва се­ћа­ња и суд­би­не ма­лих, обич­них љу­ди, оста­ла су ме­ђу ко­ри­ца­ма књи­ге „Де­вет­сто­пет­на­е­ста: тра­ге­ди­ја јед­ног на­ро­да”, ко­ју је пи­сао „у спо­мен сви­ма ко­ји су из­гу­би­ли сво­је жи­во­те и за на­ук бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма”.

Ну­шић књи­гу за­по­чи­ње у је­сен 1915. и ма­да је име­ну­је као до­ста оп­се­жну, на­по­ми­ње: „Ја ни­сам ни по­ми­шљао њо­ме об­у­хва­ти­ти це­ло­куп­ну тра­ге­ди­ју де­вет­со­пет­на­е­сте го­ди­не”. На­во­ди, да је опа­жао и са­о­се­ћао у по­ја­ва­ма ко­је су се зби­ва­ле, или до­пр­ле до ње­га, „јер уче­сник и сам у ве­ли­кој не­во­љи, ни­сам ни мо­гао да­ље до­гле­да­ти”.

„Мо­ја књи­га за­вр­ша­ва у Пе­ћи, јер се ту за­вр­ша­ва и тра­ге­ди­ја на­ро­да. Ода­тле да­ље на­ста­ју тра­ге­ди­је по­је­ди­на­ца, од ко­јих сва­ка за се за­слу­жу­је по јед­ну ово­ли­ку књи­гу. Стран­ци су пи­са­ли вр­ло мно­го о ве­ли­кој тра­ге­ди­ји срп­ско­га на­ро­да де­вет­сто­пет­на­е­сте го­ди­не; ми смо тек вр­ло ма­ло… У опи­си­ма стра­на­ца је ви­ше по­сма­тра­ња и са­у­че­шћа, у на­ши­ма мо­ра би­ти ви­ше осе­ћа­ња и бо­ла. Ми смо под­но­си­ли, они су са­мо по­сма­тра­ли…”, пи­ше Ну­шић, ко­ме те 1915. не­ста­је сме­ха.

У је­сен на бо­ји­шту гу­би си­на Стра­хи­њу Ба­на, вој­ни­ка вој­ске Кра­ље­ви­не Ср­би­је, јед­ног од 1300 ка­пла­ра. Вест о смр­ти је­дин­ца од 19 го­ди­на, су­сти­гла је Ну­ши­ћа у Ско­пљу, где је у то вре­ме био управ­ник по­зо­ри­шта. Ни­ка­да га пре­жа­лио ни­је, па пи­ше „Де­вет­сто­пет­на­е­сту”, а отва­ра је по­све­том „Ме­сто тро­шне ка­ме­не пло­че, си­не, овом књи­гом ту­ге и бо­ло­ва, бе­ле­жи ти отац гроб”, да­ље ис­пи­су­ју­ћи нај­у­пе­ча­тљи­ви­је суд­би­не и тре­нут­ке, ко­ји­ма је све­до­чио са су­пру­гом Да­рин­ком и кћер­ком Мар­ги­том Ги­том, ује­ди­ње­ни ту­гом за гро­бо­ви­ма ко­ји су оста­ли за њи­ма. Га­зио је пи­сац те­гоб­не и бес­пут­не ста­зе, пео се на Про­кле­ти­је и Ру­го­во, на Ко­мо­ве и Су­тор­ман, док ни­је, ка­ко ка­же, са­гле­дао жуд­но оче­ки­ва­не те оба­ле и крај њих пи­то­мо ме­ста­шце Ул­цињ…

„И по­сле ду­гих пат­њи, ду­гог ту­ма­ра­ња и стра­да­ња по сне­жним ал­бан­ским пла­ни­на­ма, кроз ко­је смо лу­та­ли, не­зна­ју­ћи ни пу­та ни ста­зе, и ко­је смо за­се­ја­ли гро­бо­ви­ма на­ших дра­гих; из­мо­ре­ни, из­ло­мље­ни, из­глад­не­ли, про­зе­бли и ого­ле­ли, по­че­смо из ра­зних кла­на­ца из­би­ја­ти, са ра­зних се стра­на при­би­ра­ти и са ра­зних ви­со­ва сла­зи­ти ка оба­ла­ма ко­је сун­це гре­је… Ту, ме­ђу до­брим љу­ди­ма, са­ви­ли смо гне­здо; ту за­жди­ли ва­тру на ог­њи­шту, ту се пр­ви пут огре­ја­ли, ту на­ср­ка­ли сун­ча­на зра­ка. Ту сам отво­рио и пр­ви лист ове књи­ге ту­ге и бо­ло­ва и за­пи­сао пр­ве ре­чи на ње­му. Ве­ро­вао сам и на­ста­ви­ћу ту, ис­пи­са­ћу све ли­сто­ве, ис­пи­са­ћу сву ту­гу сво­ју и све бо­ло­ве на­ше. Ве­ро­вао сам, јер сам ми­слио да смо, на хуч­но­ме и бур­но­ме мо­ру, на­шли већ јед­но ти­хо и мир­но острв­це, где ће­мо се спо­кој­но ода­ти од­мо­ру и ту­зи. Али, у тре­нут­ку кад смо се то­ме ве­ро­ва­њу по­да­ли, за­грок­та­ше то­по­ви отуд са Ру­ми­је и ми­тра­ље­зи са Мо­жу­ре и уве­ри­ше нас да не­ма ви­ше мир­на кут­ка на срп­ској зе­мљи. Га­си ва­тру, не­срећ­ни­че, што ти је вар­љи­ва на­да ужди­ла, и по­ђи да­ље у не­зна­но, у не­до­глед­но, у бес­крај­но мо­ре бо­ло­ва.”, у пот­пи­су Бра­ни­слав Ну­шић.

Извор: Политика

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Речник мрачног доба
Next Article Хавијер Блас: Кремљ у Африци и политика уранијума

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Елис Бекташ: Зуца

Пише: Елис Бекташ Зуца је дјечја и тинејџерска игрица која се игра на сљедећи начин…

By Журнал

Тодор Куљић: Моралократија

Пише: Тодор Куљић Неологизам из наслова не означава надзор над моралом него владање моралисањем. Није…

By Журнал

ВАР СОБА: Равнотежа универзума убацила „делфине“ у воде полуфинала

Пише: Оливер Јанковић Није то била тек тако нека побједа, из категорије "неочекивано" или "једва"…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултура

Џејмс Елрој: Ево зашто заиста пишем

By Журнал
КултураМозаикНасловна 4

Буџет УЦГ не може се мјерити са средствима универзитета у региону

By Журнал
КултураНасловна 1ПолитикаСТАВ

Упутство за спашавање Милорада Поповића 

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 1ПолитикаСТАВ

Култура сјећања као мјера наше (не)просвијећености

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?