НСПМ Истраживања јавног мњења: Србија, јесен 2026. (I)

Напомена: Ово је налаз нашег редовног (јесењег) истраживања политичког јавног мњења Србије (без КиМ), спроведеног крајем септембра и почетком октобра ове године, а не „антиципација“ или пројекција изборних резултата. И то је чињеница, а не изговор. (А пројекцију ћемо, евентуално, дати у наредним данима, на основу уоченог тренда, као и догађаја из последњих 15-20 дана кампање, те неких додатних испитивања унутар појединих, за исход избора кључних циљних група – млади, запослени у државном сектору, пензионери.)

Али јасно нам је да ће у актуелној и узаврелој предизборној атмосфери и ове бројке бити третиране управо на тај начин, тј. као „предвиђање“ изборних резултата, што оне нису. С тога смо размишљали да можда ништа и не објављујемо пре избора, јер нам објављивање доноси само нови талас хроничних прозивки, пљувања и оспоравања са скоро свих страна (част драгоценим осмесима, стисцима руке и изразима подршке приликом случајних сусрета на улици, возу или таксију).

Али готово хистерични, бесомучни и лични напади којима су од стране режима „на нож“ дочекивани наши налази и релативно ретке објаве резултата последњих месеци навели су нас на закључак да ипак има смисла, ако се већ власт и њени сателити толико жесте и нервирају. Плус, разни спољни медијски и дипломатски чиниоци показали су значајан и помало изненађући интерес за наша истраживања. (Можда и због тога што претходних месеци, сем наших и оних отворено прорежимских, готово никаквих других није ни било.

Ипак, кључна нелагода у вези са објављивањем овог налаза у предизборном времену, укључујући и ту могућу изборну пројекцију у наредним данима, јесте што све то, директно и индиректно, доприноси утиску да је реч о једном више или мање „нормалном“ изборном процесу, са одређеним „мањкавостима које треба унапређивати“ итд. А наше је дубоко уверење, на основу мноштва доказа и примера, да је Србија под овом влашћу склизнула испод чак и минималног прага тзв. „изборне демократије“, те да лицитирање са оваквим или онаквим резултатима фактички претпоставља саучествовање у том политичком симулакруму и производњи привида нормалности, функционисања институција и регуларности које евидентно нема. Јер, немојмо заборавити. У неслободним, ауторитарним и тоталитарним друштвима нема слободне јавности, па ни слободног истраживања јавног мњења. (Па, разуме се, ни слободних избора.) Србија, желимо да верујемо, још увек није сасвим склизнула са ивице те провалије – али јој је веома, веома близу.

А што се самог и конкретног налаза тиче, нема се ту много шта рећи. Поларизована атмосфера. „Две куле“ (од којих је једна ипак нешто већа – не знамо тачно колико, али треба обавезно погледати одговоре и на остала питања). И неколико, претходних година и деценија озбиљних и важних политичких субјеката који су се, услед поменуте поларизације која им не иде на руку, као и унутрашњих контроверзи, нашли у неизвесној, мада не нужно и безнадежној ситуацији. Али о томе више у посебном тексту.

Ђ.В.

Ђорђе Вукадиновић: Победник носи све – уколико га уопште буде

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

(Истраживачки тим НСПМ)

Извор: НСПМ