Na inicijativu pokojnog profesora Aleksandra Jovanovića, prošle godine je u okviru ponovljenih izdanja Srpske književne zadruge, u divot opremi, i o 130 godina ove institucije kulture, objavljeno novo i dopunjeno izdanje poetske zbirke Ivana V. Lalića „Pismo”, sa pesmama koje Lalić nije uneo u prvo. Predgovor je, po rukopisima Aleksandra Jovanovića, rekonstruisala i priredila prof. dr Dunja Rančić. Ovo delo je predstavljeno u Srpskoj književnoj zadruzi, a u razgovoru su učestvovali Dunja Rančić, Svetlana Šeatović i Dragan Lakićević. Odabrane pesme čitale su glumice Jana Salamadić i Nataša Lasica.
Inače, prvo izdanje ove knjige štampano je u Kolu o stogodišnjici SKZ-a 1992. godine, tako da ovo novo izdanje čitamo 30 godina posle prvog. Godine 1993. „Pismo” je objavljeno u divot izdanju.
– Zbirka „Pismo” predstavlja jednu od najboljih, a verovatno i najbolju pesničku knjigu poslednje decenije 20. veka. U tome su se složili brojni kritičari još pre 30 godina, a sada sa ove distance možemo reći da je to i jedna od najboljih pesničkih knjiga srpske poezije 20. veka. Inicijativa profesora Jovanovića, u novembru 2021. godine, samo mesec dana pre njegove iznenadne smrti, bila je istinski dobar poduhvat. Briga profesora Jovanovića za delo Ivana V. Lalića bila je stalno u fokusu i na svim mestima gde je to bilo potrebno u naučnom smislu i u ulozi osobe koja je zastupala prava porodice posle pesnikove smrti 1996. godine. Dr Dunja Rančić je bila asistent i blizak saradnik profesora Jovanovića, pa je njenim ličnim naporima ovaj važan kulturološki i pesnički poduhvat dovršen – istakla je dr Svetlana Šeatović.
U predgovoru Aleksandra Jovanovića, koji upotpunjuje ovo izdanje, posebno je istaknuta Lalićeva pesma „Plava grobnica”, kao jedinstveno obraćanje prethodniku u srpskoj poeziji Milutinu Bojiću. „Bojić je savremenik događaja o kojima peva, on je neposredno gledao užas; Lalić ga sagledava posredno, ali neposredno vidi isti pejzaž sa sedam decenija dugim istorijskim i pesničkim pamćenjem”, stoji u predgovoru profesora Jovanovića.
Dragan Lakićević, urednik i recenzent knjige „Pismo” Ivana V. Lalića iz 1992. godine, kaže:
– Bilo je to jubilarno Kolo kojim je, između ostalog, SKZ obeležila 100 godina postojanja uz 20 knjiga savremenih živih autora i naučnika, po pozivu. Jedan od njih bio je Ivan V. Lalić. Među pozvanim pesnicima bili su i Desanka Maksimović, Miodrag Pavlović, Ljubomir Simović i drugi. Kao urednik za poeziju, bio sam prvi čitalac zbirke „Pismo”. Lalić je rekao da sa nestrpljenjem očekuje moje mišljenje. Rukopis sam čitao s olovkom u ruci, ali olovku nisam koristio, jer je Lalić bio ne samo odličan pesnik i prevodilac poezije nego i urednik prvog reda, u Prosveti, Nolitu, časopisu „Književnost”. Umesto paušalne ocene o rukopisu, pesniku sam rekao da mi cela zbirka izgleda kao katalog starinske biblioteke u kojoj su pesme, strofe, katreni i soneti nalik onim dubokim i dugačkim fiokama sa kartončićima na kojima su signature i podaci o knjigama, pa se tako stihovi, strofe i pesme mogu izvlačiti i otkrivati njihovi sadržaji, i značenja, elementi, motivi, slike i misaoni iskazi, i ponovo vraćati u tu simetriju i kompaktnost knjige… Voleo bih da to napišete, rekao je pesnik. Uskoro je knjiga štampana i postala knjiga godine i knjiga decenije…
Izvor: Politika
