Пише: Немања Рујевић
Владимир Орлић добио је зелено светло Савета за националну безбедност да постане шеф Безбедносно-информативне агенције. Ништа друго осим зеленог светла није се ни очекивало.
Тако ће БИА остати у рукама Српске напредне странке. Њен нови обершеф имаће прилику да се на још једном месту докаже као поуздани универзални војник партије.
Орлић (41) и даље се броји у млађу гарду напредњака иако је његов пут био битно друкчији од „младих лидера“ са напредњачке академије.
Један је од ретких у партијском естаблишменту који има праву диплому најцењенијег факултета у Србији, електротехничког, као и докторат па чак и нешто радног стажа.
У СНС је ушао на самом почетку, 2008. године, за разлику од радикала који су се премишљали – попут Александра Мартиновића, или прелетача из других партија попут Миленка Јованова.
Зато је у трилингу дугогодишњих ударних игли СНС-а из посланичких клупа – Орлић, Мартиновић, Јованов – овај човек високих зализака и дубоког, монотоног гласа, можда и највећа узданица Александра Вучића.
О Орлићу се не зна да је део било каквих струја и кланова у СНС-у и делује да је у питању кадар са којим Вучић не може да погреши кад му у руке даје моћну обавештајну апаратуру.
Зихерашки избор
Стаза је ту већ утабана откако је 2017. на чело БИА постављен страначки колега Братислав Гашић, крушевачки барон којем се спочитавају и везе са плантажом марихуане Јовањица.
Уследио је фанатични и неурачунљиви Александар Вулин који је пак поднео оставку кад се нашао на удару америчких санкција.
Орлић је у односу на претходног шефа готово зихерашки избор. Истина, ни он није без багажа пошто га прати прича да је био незаконито ангажован као предавач Више медицинске школе у Ћуприји, прибављајући себи тако додатне апанаже. Орлић је лагао да није ангажован у школи, али су документи показали да јесте.
Лагање није страно Владимиру Орлићу који је занат брусио у напредњачком одбору на Чукарици, те је више пута биран за београдског одборника и народног посланика.
Круна његове досадашње политичке каријере било је место председника Народне скупштине (од 2022.) где се задржао нешто више од годину дана.
Са узвишеног места у парламенту, Орлић је усавршио технику надменог цинизма којом је понижавао опозицију, одузимао реч како му се прохте и стицао додатне поене код Александра Вучића.
Уопште, запањујући су покушаји Орлића да имитира наступ шефа државе, слично као овај мења тезе, прави станке у говору, прекида саговорнике.
Често му је допадала улога да буде „фластер“ за саговорнике у ретким дебатним емисијама на јавном сервису. Доказивао је да је у стању да и по пуних сат времена никоме не да да дође до речи.
Пореди опозицију са нацистима
Опозицију рутински пореди са Хитлером и Гебелсом, зове „олошем“ и „багром“. У његовом наступу је, као и у Вучићевом, истина факултативна ствар која се користи само ако служи пропагандној сврси. Ако не служи, онда се окреће наглавачке.
„Данас су изгледа решили да пређу на дела и не само демолирали, као разуларена банда, различите просторије и у Београду и у Новом Саду и на другим местима, него су напали и људе“, рекао је на дан јунских избора за Ало.
Причао је измишљотине о „разбијеним главама“, неким „огребаним девојкама“. Србија не сме никада да поново падне у „њихове злокобне канџе“, упозорио је Орлић, јер би ем „све темељно опљачкали и уништили“ и „системом преког суда физички уништавали друге људе“ који им нису по мери.
Све у свему, Орлић је фото-робот идеалног напредњака, онако како га замишља Вучић. Не зна се да се обогатио, уме да говори погано и бритко, упоран је и надасве одан.
БИА је тако, из угла шефа државе, пала у најбоље могуће руке. Та агенција ионако се одавно мање бави својим изворним послом, а више везама са организованим криминалом, шпијунирањем „домаћих непријатеља“ и потказивањем.
Сва је прилика да ће Орлић и ту заблистати.
Извор: Време
