Стари патак метнуо наочари своје….
Постоје два основна правила медијског спина тј. залуђивања народа. Прво је: ако урадиш једну гадост измисли другу гадост која се чини скандалознијом од прве и тако скрени народу пажњу с прве. Друго је: ако направиш гадост ти одмах измисли неку предивну причу која ће својим лажним сјајем засенити гадост нумеро уно. АВ је то урадио, како му иницијали кажу, аудио-визуелно од почетка своје владавине а коначна “овера” је дошла с гостовањем на РТС-у и махањем руку испред табле. Он је, као стари патак из дечије песмице, посадио грађане пред таблу и објаснио како живимо невиђено. Злата и пара више но икад, Дефицит је само 22 милијарде. Престигли смо БиХ! Наши пољопривредници, нарочито произвођачи млека, пуне џепове, инфлација ће се обуздати, а ни малинари се не буде, још “само” да развијемо југ Србије па да и њима буде просечна плата 1250 евра као Врачарцима.
А зашто је то урадио? Легао је на руду и де факто признао независност Косова које ће имати неформалну амбасаду у Београду (и вице верса) па сад ту, за многе неугодну чињеницу, које на табли нема (пиши-бриши табла среди све) потискује својим чочкаријама везаним за економију. А која је реалност приче?
На Врачару преживљава велики број пензионера (најстарија општина у Србији) којима су, као и њиховим сапатницима на југу, пензије мизерне. На Врачару је српска новоградња у последњих десетак година крцата недавно запосленима у државној управи, имућним приватним предузетницима из Србије, Црне Горе и БиХ па се чини да је то неки Елдорадо. Али, као што рекох, оно бројније, временски присутније и годинама старије становништво, не осећа “бенефите” увозног млека из Пољске, домаћег путера од 325 динара, вртоглавог скока цена меса и, генерално, преполовљене куповне моћи. Битно је да имамо највеће девизне резерве. Ко их има? Шта ради с њима? Сигурно их неће уложити у самоодрживу домаћу привреду већ ће браћалама и страним инвеститорима давати субвенције за приватлук.
За то време, на југу, радница у краљевачком Леонију, изнурена од посла тражи да је пусте с посла. Пада на под. На крају је одводе до доктора који каже да је с њом све у реду и да се врати на посао. Недуго потом она умире. Овај ужасан пример није усамљен. Нико више не пише о радницима који раде на црно и падају са скела. Нестадоше педофилни бунга-бунга партији с радара. Нема више афера о којима нас обавештава становита Мариника. Битно је да неки једи купус а други месо те да у просеку,по статистици барона Сербхаузена, АВ-а, једемо сарму.
Лепо је веровати у бајке Сербхаузена. Заводљива је то уметничка форма, баронисање како се некад говорило, и одговара сањарској словенској души. Посматрао сам постаријег возача распадајућег аутобуса ГСП док је слушао “вести” Радио-Београда: имао је блажени, зен поглед. Како и не би: све успех до успеха. Просто ти мило и драго што живиш у Србији. Авај, мораћемо да мењамо жанр и да се суочимо с тим да живимо не у бајци већ у социјалној драми, у брутализму, црном таласу, у филмовима Кена Лоуча и Жике Павловића. То је наша реалност и што пре угасимо телевизоре и радио апарате и упалимо мождане вијуге и они ће га “угасити”.
Александар Новаковић
Извор: Пламен
