То је дефинитивно та опроштајна 2024. година за шампиона Новака Ђоковића. Ову констатацију не може промијенити ни неки неочекивани бљесак у наредној, Боже здравља, 2025. године. Ова сезона је та у којој је Новак још увјек врхунски. То показују све ове побједе у Мелбурну ове године. Али ово је такође сезона даљег успона нових клинаца. У сусрету са њима, Новак, очигледно, више нема шансе.
Прошле године је то најавио Алкараз својом непобједивошћу у малим разликама, и оним тјерањем Ђоковића да лети на крилима анђела у Синсинатију. А сада је Синер демонстрирао тоталну силу, не дозволивши Ђоковићу нити једну брејк-шансу у 4 сета и скоро 4 сата игре! Када се појави и трећи млади и најбољи, то ће управо бити крај за епоху Федерер-Надал-Ђоковић.
И то је природно. То тако треба да буде. Оно што нас, Новакове навијаче, испуњава добром енергијом у сред ове болне смјене, јесу сљедеће чињенице:
- Из Мелбурна Ђоковић „одлази“ као Амундсен са Јужног пола, Колумбо из Америке или Армстронг са Мјесеца. 10 титула, 4 узастопне. Мало је рећи – „домаћи задатак“ за Синера који улази у своје прво АО финале, или Алкараза који још није имао то задовољство.
- Из Мелбурна Новак одлази као још увјек топ 1 на АТП листи, и – како се ствари комешају и премећу међу омладином која га јури – може дочекати Олимпијске игре на том мјесту, а то би онда био број недјеља за који „новим клинцима“ треба телескоп да би га видјели, и пуно среће и доброг здравља да би дошли у ситуацију да достигну бар половину те бројке.
- Новак из Мелбурна одлази поражен. Видјели сте шта је пораз на прошлогодишњем Вимблдону значио за њега. Уочи Ролан Гароса, овогодишњег Вимблдона и Олимпијских игара, тврдим да је то боље погонско гориво за њега него да се прошетао Мелбурном, како је изгледало да ће бити послије дуела са Манарином и Фрицом.
Све ово значи да је пред нама сезона нових невиђених побједничких ватромета Новака Ђоковића. Његова лабудова пјесма ће потрајати бар цијелу ову годину. Посљедњи и најбољи плес чува за крај. А тај крај може бити и 25. грен слем титула (на једном од наредна три велика турнира ове године) или дуго чекано олимпијско злато. Оно најбоље, свакако, тек долази.
Оливер Јанковић
