Ђоковићева побједа на Вимблдону не би имала само тежину 21. највећег трофеја у колекцији највећег тенисера свијета, већ и скалпа који је витешки спорт узео планетарној нехуманој и антиспортској администрацији
Спорт све више поприма неке искривљене форме, који имају мало везе са такмичарским духом и огледањем снаге и вјештине. Умножавање разних спортских манифестација, зарад умножавања реклама и новца иде у корак са ниподаштавањем улоге самих спортиста и спортских екипа.
Kрајње изопачење витешког и такмичарског карактера спорта видљиво је у овогодишњим ватерполо и кошаркашким надметањима. Наиме, у размаку од непуна два мјесеца имаћемо најприје свјетско па потом европско првенство у ватерполу, гдје пето мјесто на оба такмичења брани репрезентација Србије која је актуелни и двоструки олимпијски шампион.
Па сад, питам ја вас, по ком ћемо критеријуму одредити ко је најбоља екипа свијета и континента? Некад је тај критеријум било такмичење, али – сад је питање: које? Финалисти прослогодишњих олимпијских игара, тимови Србије и Грчке, на овом су првенству свијета били трећи и пети. А шта ако кроз мјесец дана у Сплиту једна од ове двије селекције буде првак Европе? А није немогуће.
У квалификацијама за Мундобаскет 2023, Црна Гора побјеђује Француску, Финска растура Хрватску, а Србија је на корак од испадања са првенства на ком учествује без прекида скоро цио претходни вијек! И опет – ријеч је о петој репрезентацији са прошлог планетарног првенства, као и о главном кандидату за титулу првака Европе на континеталном првенству које се игра на јесен! Ајде снађи се, поштовани читаоче, како одредити квалитет српске репрезентативне кошарке? У року од мјесец дана „орлови“ губе од Летоније и Белгије, а овамо бивају претенденти на европски трон?
У сличној ситуацији је и Новак Ђоковић кога су вјетрови политике и администрације бацили са светског тениског трона у велики бодовни заостатак за слабијима од себе. Парадокс међусобног кажњавања управника Вимблдона и Свјетске тениске федерације, сломио се о плећа Новаку Ђоковићу, који је – ни крив ни дужан, упркос евентуалној („ма ста евентуалној“, рекао би Пикси) побједи у Лондону, остао без 2000 АТП поена и заслуженог првог мјеста! Ако се томе дода да му је забрањен приступ на првом и задњем грен слему ове године, у Мелбурну и Њујорку, онда се слободно може рећи да је Новак предводник свих оних шампиона свијета, који ове године бију битку не само са противницима у спортској арени, него и са финансијским мегаломанима и идеолозима модерног гладијаторства који сједе у свечаним ложама.
Ђоковићева побједа на Вимблдону не би имала само тежину 21. највећег трофеја у колекцији највећег тенисера свијета, већ и скалпа који је витешки спорт узео планетарној нехуманој и антиспортској администрацији
Пише: Филип Драговић
