Када би се кандидовао за председника Француске, Ерик Земур не би био једини новинар на челу Европе. И Борис Џонсон био је контроверзни новинар, аутор спорних текстова и спорних ставова. Међутим, док су Џонсонови новински текстови давна прошлост која понекад „исплива“ у јавност, Земурове актуелне новинарске тезе, које су му обезбедиле епитет „расистичког авантуристе“, кандидују га за Јелисејску палату.
Ерик Земур је фоторобот своје епохе – упечатљив, експресиван, интелигентан, заводљив и опасан. Са ставовима у које се лако поверује, у страху који се лако потпирује. Укратко, модерни популиста, у друштву пост-истине.
Медији га зову „интелектуалнијим Доналдом Трампом“. И не греше превише. Оно што је за Трампа био слоган „America First“, односно „Америка Американцима“, пре него, рецимо, Мексиканцима, за Ерика Земура је „Le grand remplacement“ – политика заснована на страху да ће мигрантско становништво земаља Магреба заменити аутохтоно француско становништво. У политичком смислу, такође, постоје одређене сличности. Доналд Трамп је политички аутсајдер који је своју кампању започео сам, иако републиканац. Ерик Земур, уколико би решио да се кандидује, у политичку трку би ушао без страначке инфраструктуре. И на крају, обојица су нераскидиво повезани са медијима – као медијске теме и медијске звезде, и пре кандидатуре.
Док са Трампом има сличности, Земур је у сопственој биографији спојио многобројне супротности. Одрастао је са мајком и бабом које су га, како је истицао, „начиниле мушкарцем“. Ипак, оптужују га за изразите женомрзачке ставове. Његова породица, јеврејског порекла, побегла је шездесетих година из Алжира у Француску, међутим, Земур се искључиво изјашњава као Француз и то ултимативно захтева од свих других који живе у Француској. „Ваше име је увреда за Француску. Ваша мајка требало је да Вам да неко француско име, на пример Корин“, рекао је 2019. године новинарки Хапсату Си, иначе пореклом из Сенегала.
Велика замена
Борба против исламске имиграције центар је његове политике. Због става да „послодавци имају право да одбију црнце или Арапе“, осуђен је пред француским судом. Десне ставове заступа још од деведесетих, и као новинар и као писац. Међутим, после терористичког напада у Паризу 2015. године, идентитетска питања доживљавају експлозију у француској јавности, а идеја „велике замене“, коју је Земур оживео, постала је окосница јавних дебата.
„То је несувисла теза јер популација која треба да замени аутохтоно француско становништво броји тек пет до шест милиона становника, од 65 милиона, колико има Француска“, објашњава Ивица Младеновић, уредник српског издања Монд дипломатика.
Ипак, према последњем истраживању објављеном у листу Фигаро, 67% Француза страхује од „велике замене“.
„Стварност је да се Французи у својој земљи осећају као странци, као људи под претњом“, објашњава књижевник Слободан Деспот који живи у Швајцарској и Француској. „Да ли је то психоза или не, не знам. Французи јесу већина у својој земљи, али постоји огроман утицај исламске културе у француском друштву. Када путујете по тој земљи, та дијагноза се осећа и види, та земља се распарчава на зоне које су под француским правосуђем и оне који нису под ауторитетом француског правосуђа и државе“.
Други круг
Земур је „најбрже растући“ кандидат на предстојећим председничким изборима у Француској са 17 одсто прогнозиране подршке, док је пре само месец дана имао 7 одсто. Према изборним прогнозама, Земур има шансе да уђе у други круг, а уколико би се то догодило, могао би и да победи под условом да су се француски бирачи уморили да у другом кругу гласају против Ле Пенових. А клима је таква да се од Марин ле Пен уморио и њен отац, који је отворено подржао Ерика Земура.
„У Француској постоји постоји изванредно занимљив први круг избора, у којем постоји дебата разних профила и то је занимљиво за праћење“, истиче Александар Митић, некадашњи дописник агенције АФП. „Међутим, ако се у другом кругу нађе кандидат екстремне деснице, онда се све остале партије окупе и гласају против Ле Пенових.“
Оно што Земура одваја од Марин Ле Пен, која се већ десет година бори за бираче деснице јесте то што он окупља и грађанску и градску елиту, док је Ле Пен била фокусирана на радничку класу. Истовремено, присталице деснице критикују Ле Пенову да је „умила“ своју екстремну политику како би села у Европски парламент. Ипак, упркос Земуровим плакатима и политичким скуповима широм Француске, његова кандидатура још није званична.
„Кандидатура Ерика Земура не звучи реалистично“, сматра Слободан Деспот. „Његова појава је превентивно неутралисање главне опозиционе странке Марин Ле Пен. Она је наследила странку свог оца која је већ 40 година професионална опозиција и та странка нема истинску жељу да завлада. Она има жељу да искористи положај вечитог опозиционара да би окупила француско незадовољство, али без да му да много одушка.“
Косово у Француској
Ерик Земур познаје француско друштво. Његове књиге су бестселери, писао је за једне од најутицајњих новина на свету, попут Фигароа, а ТВ дуели у којима учествује су арена у којој суверено влада пред милионским аудиторијумом. Радио је за различите телевизијске формате да би на крају постао звезда „Се њуза“ (C news), кога често упоређују са „Фокс њузом“.
„Се њуз“ је доживео огромну популарност са Земуром, све до тренутка кад француско регулаторно тело није одлучило да Земур не може у етар као новинар, ако је политичар.
Земурово новинарско искуство обликовало је и његове геополитичке ставове. Он се залаже за сарадњу, али и за излазак из НАТО-а и окретање другим савезима, попут савеза са Русијом. Истовремено, листови за које је радио, Фигаро и Меријен ретки су листови који су се бавили Косовом, што је определило и Земуров однос према том питању.
„У својој последњој књизи он заговара тезу да је Косово оно што чека Француску у смислу да је хришћанско становништво замењено муслиманским“, објашњава Ивица Младеновић. „Мени је та паралела потпуно промашена из историјске, културолошке, националне и сваке друге перспективе. Ради се о два различита контекста и две различите ситуације.“
Ерик Земур ту своју тезу сликовито представља на примеру Сен Денија, предграђа Париза. По њему, будућност Сен Денија је Косово, а будућност Француске је Сен Дени.
„Када посетите Француску и одете у Сен Дени, где се у тамошњој базилици налазе гробнице француских краљева, ви не можете тамо да уђете од средоземног вашара који се налази испред базилике“, објашњава Деспот. „За Ерика Земура је лако и очигледно упоредити будућност Сен Денија са Србима који су истиснути са историјске територије делом демографском неравнотежом, делом и због ратних дешавања.“
Изборни систем у Француској такав је да је и Емануел Макрон са 11 одсто прогнозиране подршке уочи избора био незамислив у Јелисејској палати, али је на крају победио. И кандидатура Доналда Трампа с подсмехом је унапред отписивана, али он је ипак постао амерички председник. И Ерик Земур је аутсајдер који би могао да буде ново светско изненађење. А епоха у којој живи, у којој популисти изненађују и побеђују, могла би да буде и Земурова карта.
Милица Кулић
Извор: РТС
