Сарадња нордијских држава сматра се најстаријим светским регионалним партнерством. Као основна вредносна начела и циљеви којима теже нордијске државе кроз овај облик сарадње издвајају се слобода кретања, интеграција на међународном нивоу, благостање грађана, рушење језичке баријере, побољшање едукације и истраживачких активности. Слична законска решења учинила су овај регион једним од најповезанијих у свету. Дигитализација је, такође, један од циљева који окупља ове државе.
Одрживи развој, климатске промене и животна средина за нордијске земље била су питања од значаја још осамдесетих година прошлог века. О томе колики значај придају култури, довољно говоре и бројне награде које додељује сам Нордијски савет.
Основе ове сарадње коначно су дефинисане Хелсиншким споразумом из 1961. године, иако њихова сарадња датира пре самог споразума.
Нордијски савет као посебну међународну организацију коју чине представници Норвешке, Шведске, Финске, Данске, Исланда, Фарских и Оландских острва. Упркос бројним изазовима на које је кроз године наилазила, сарадња ових држава представља одличан пример како су интереси за благостањем грађана и унапређењем целокупног система и друштва претежнији у односу на препреке у остваривању сарадње.
Покушаји стварања одбрамбеног савеза
Примећујемо да су ове вредности актуелне и данас, те да су као такве, наднационалне и тичу се добробити свих житеља једног региона. Са друге стране, због сложених међудржавних односа, како би се постигли крајњи резултати, захтева се стрпљење и истрајност у проналажењу начина организовања и деловања, који би био најоптималнији, управо имајући у виду изазове са којима се поједине државе суочавају.
Бројни покушаји сарадње ових држава, у разним облицима, дешавали су се пре него што је настао Нордијски савет какав данас знамо. Тако, још током Другог светског рата, док су Данска и Норвешка биле окупиране од стране Немачке, Финска је била на удару СССР-а. Тако је настала идеја Скандинавског одбрамбеног савеза, међутим иста се није реализовала.
Финска је, касније, била обавезана споразумом са СССР-ом о неутралности (у контексту хладног рата), који је онемогућио приступање Финске овом савезу. Данска и Исланд су пре оптирале за чланство у Скандинавском одбрамбеном савезу, него у НАТО-у, што је такође био и избор Шведске, као неутралне државе. Под притиском САД, Норвешка и Данска су се повукле из преговора у вези са настанком овог савеза, те су убрзо постале чланице НАТО, па је, консеквентно, цела идеја о настанку Скандинавског одбрамбеног савеза пала у воду. Уследио је и неуспешан покушај економске царинске зоне.
Интеграција која се продубљује од 50их година
Дански премијер Ханс Хедтофт је, 1951. године, предложио стварање саветодавног међупарламентарног тела. Предлог су прихватиле Исланд, Норвешка и Шведска 1952. године, што се узима као година настанка Нордијског савета. Прва седница је одржана 1953. године, а Финска је савезу приступила 1955. године. Педесете године су, за овај регион, биле године повезивања. Тако је, 1952. године, настала Нордијска пасошка унија, која је омогућавала држављанима Данске, Норвешке, Шведске и Финске (од 1966. године и Исланда и Фарских острва) кретање између наведених држава без пасоша. То је омогућило стварање заједничког тржишта рада 1958. године.
Шездесете године двадесетог века донеле су Хелсиншки споразум (1961), што је била формализација и успостављање оквира за Нордијску сарадњу кроз Нордијски савет и Нордијски савет министара. Основани су и: Нордијска школа јавног здравља, Нордијски фонд за културу, Нордијска кућа, а крајем те деценије предложен је и договорен Нордек програм потпуне економске сарадње, зато што су замршени односи Финске и СССР-а онемогућили овакву врсту сарадње Финске са Данском и Норвешком, чланицама тадашње Европске економске заједнице.
Седамдесетих година омогућено је представницима Фарских и Оландских оства да учествују у раду Нордијског савета, као део данске, односно финске делегације. У тој деценији: настали су Нордијски индустријски фонд, Нордијска инвестициона банка и Нордтест, а пажња је посвећена и очувању животне средине, што се огледа у настанку Нордијске енергетске мреже, која је имала за циљ смањење загађења и чишћење Балтичког мора и северног Атлантика. Падом комунизма и распадом СССР-а, почела је блиска сарадња са државама Балтичке уније. Деведесете године донеле су и приступ Норвешке и Исланда Европској економској заједници (из које се развила касније ЕУ). Шведска и Финска су постале чланице Европске уније, а Нордијска пасошка унија је постала део Шенгенске зоне 1996. године.
Нордијски савет и његова тела
Нордијски савет чини 87 делегата. Из Данске, Финске, Норвешке и Шведске долази по 20, од којих су четири данска представника са Фарских острва (два) и Гренланда (два), два финска представника долазе са Оландских острва. Исланд представља седам делегата. Не постоји директна процедура избора делегата за Нордијски савет, већ они долазе из националних парламената држава чланица. Заседања се врше два пута годишње – редовна седница одржава се на јесен, а тематска седница одржава се на пролеће. На редовној седници бирају се председник, потпредседник и чланови председништва, које руководи седницама. На јесењем заседању врши се избор за наредну годину. Сваке године су представници друге државе у председништву, а пролећна седница увек се одржава у председавајућој земљи.
Занимљиво је да постоји могућност да појединци или мање групе из Нордијских земаља одрже кратко излагање пред комитетима на почетку седнице комитета, у вези са питањима које сматрају битним. Ова пракса установљена је са циљем промоције дијалога и показатељ је отворености за сарадњу. Седнице се одржавају пет пута годишње, у различитим нордијским државама.
Рад на битним политичким питањима одвија се кроз комитете. Комитет чини 16-18 чланова, а сваки има председавајућег и вице-председавајућег члана. Нордијски савет има и свој генерални секретаријат, док свака држава има и своје националне секретаријате. Генерални секретар са секретаријатом има задатак да припреми теме које ће бити предмет дискусије пред Нордијским саветом. Припреме се врше у сарадњи са националним секретаријатима. Након седнице, Генерални секретар подноси извештај извршном телу Нордијског савета – Председништву. Председништво може уступити секретаријату моћ да одлучује о одређеним питањима.
Нордијски савет министара
Нордијски савет министара је тело за међупарламентарну сарадњу нордијских држава. Од 1971. године, њега чине Норвешка, Шведска, Данска, Финска и Исланд. У међувремену су и Гренланд, Фарска и Оландска острва стекле своје представнике. Правило је да делегацију сваке државе чини један или више министара из националне владе, али свака држава има само један глас. На челу Нордијског савета министара је Нордијски премијер. Сам савет министара, упркос свом називу, састављен је од 11 министарских савета, као и министара за нордијску сарадњу. Све одлуке овог органа се доносе једногласно.
Председавања Нордијским саветом министара, као и Нордијским саветом, траје годину дана, а такође се и државе чланице ротирају на тој функцији. Председавајућа држава прави нацрт програма, који ће бити водич за сарадњу током њеног мандата. На крају сваке године, Нордијски савет министара одређује буџет за наредну годину. Прво Генерални секретар износи свој предлог у мају, да би Нордијски савет изашао са својим предлогом у септембру.
Секретаријат Нордијског савета министара, који послује у Копенхагену, има улогу у свакодневној сарадњи између парламената држава чланица. Он припрема агенде за расправе 12 савета и комитета званичника сениора и одговоран је за примену њихових одлука.
Награде Нордијског савета – књижевност, музика, филм, животна средина
Сложен процес повезивања становништва унутар држава једног региона не може се потпуно остварити искључиво политичко-економским путем. Културолошко зближавање је битан фактор у међусобном прихватању и сарадњи, као и у уверавању шире јавности да се ради на некој већој идеји и да сви учествују у њеној изградњи. Препознавши ову чињеницу, а будући да је култура једна од основних вредности ове организације, Нордијски савет сваке године додељује награде за доприносе у различитим гранама културног и уметничког рада.
Награда за књижевност Нордијског савеза прва је установљена 1962. године. Од тада додељује се за поетско, прозно или драмско дело, настало на неком од нордијских језика. Награда Нордијског савета за музику додељује се од 1965. године. У почетку се додељивала на сваке три године, а од 1990. године постала је годишња награда. Једне године награда се додељује композитору, а следеће извођачу. Нема ограничења у погледу жанра.
Од 1995. године додељује се награда Нордијског савета за рад у области животне средине. Ова награда се додељује појединцу, организацији или компанији за изузетан допринос интеграцији свести о животној средини у њихов рад, или за неку другу иницијативу од значаја у овој области. Награда Нордијског савета за филм установљена је 2005. године, са циљем промоције филмске продукције и тржишта у нордијском региону. Награда Нордијског савета за књижевност младих је најмлађа од свих награда Нордијског савета и додељује се од 2013. године.
Ова награда је успостављена како би се нагласило нордијско културно наслеђе и промовисала уникатна култура земаља чланица.
Из претходно изложене праксе међу нордијским државама и народима, државе региона Западног Балкана могу да извуку закључак да су ипак плодови који доноси дугорочна сарадња вредни уложеног труда. Поред тога, начин рада ових организација (макар у одређеним областима) може да послужи као одличан образац чланицама Отвореног Балкана за лакше и ефикасније повезивање и остваривање заједничких циљева.
Извор: Талас
