Поштовани читаоци Журнала ово је једна нова, спортска и љетња рубрика, којом мијењамо г. Милију Тодоровића, док је на заслуженом годишњем одмору. Рубрика “Вар соба” анализираће сва значајна спортска збивања овог љета, из једног теоријског, друштвено-корисног угла.
Пише: Оливер Јанковић
Ово је наслов навијачке пјесме Шкота којом су жељели да најаве своје учешће на такмичењу, као гаранцију добре забаве, доброг фудбала. У смислу, да без њих нема правог фудбалског провода.
То се, нажалост, потврдило у потпуно супротном значењу: синоћ на уводној утакмици ЕУРО 2024 екипа Шкотске није постојала на терену. И тако су Шкотланђани допринијели утиску да је изостала права фудбалска представа, и поред 6 постигнутих голова. Никоме, коме је до фудбала, није се могло допасти оно што смо синоћ гледали. Њемачка доминација није била резултат надигравања, потеза или гола више, – него нестанка шкотског тима са терена.
Кривац је Стив Кларк који је борбене и бескомпромисне момке у тегет дресовима повукао у дефанзиву у каквој их нијесмо гледали нити једном мечу у квалификацијама (ни против Шпаније у два меча) и рекао бих: никад у историји.
Пораз од 1 : 5 се не памти у наступима „храбрих срца“ на неком великом такмичењу, па је једини рецепт за њихова два преостала наступа у групи – реанимација тих срца против Швајцарске и Мађарске.
Њемци, по навици и традицији, немилосрдно пуне мрежу погубљеног противника. Да није поништен гол из офсајда и још један досуђен пенал, поновило би се бразилско полуфинале Мундијала 2014, када је, ко памти биће му јасно, са терена исто овако, нестао један Бразил.
