Нијесам сигуран да би Његош из 19. вијека, опкољен агресивним турским армадама, могао да појми грађански суживот који ми данас живимо и вреднујемо
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Историјски Његош није могао појмити Црну Гору, па ни Европу, другачије него као хришћанску (укључујући и њене античке коријене).То се види и у његовом односу према Русији, европским хришћанским вриједностима, Италији…. итд. У Црној Гори – он је ту јасан у односу на притисак отоманског окупатора. Према католицима је благонаклон…. У предговору „Огледалу српском“ он истиче како су (парафразирам) „лудости првог и другог Рима“ (мисли на папу и цариградског патријарха) замутиле изворну Христову науку. Догматски недоречен (можда и незаинтетесован) у погледу шизме 1054…он је ипак животно, егзистенцијално одан православљу. Зато Његош каже да Црногорци никад нијесу опјевали ни један свој бој са католицима….а било их је. Јер су осјећали/знали за хришћанску сродност и заједничко духовно поријекло са њима.
Кад се дописује са босанским пашама, и када према некима од њих има благобаклон тон, он их кори – што директно, што међу редовима – јер су заборавили на своје хришћанако и српско поријекло…..
Зато мислим да историјски Његош није могао да појми ни Црну Гору ни Европу изван хришћанске културе. (То се види и у оној чувеној примједби према Доситејевом просветитељству.)
Али, Његош пјесник…. наравно да лети изван свих граница …. и гледа/види све тајне самог Творца. Такав Његош је космички ум, њему је тешко приписати конфесионалност.
Ипак, из свих ових горњих разлога…. сматрам да би оном историјском Његошу била страна концепција грађанског друштва, и суживот различитих вјера на истом простору, посебно у ЦГ (мислим на суживот хришћанства и ислама). Једноставно историјске околности његовог живота и дјеловања нијесу му дозвољавале другачији видик. Нијесу допуштале да у политичком схватању има онај видик који је имао као пјесник. Или, ајде да преформулишем: нијесам сигуран да би Његош из 19. вијека, опкољен агресивним турским армадама, могао да појми грађански суживот који ми данас живимо и вреднујемо.
До читања у сљедећем броју….
