Kад у Црној Гори кажеш „митрополит“ свак зна да се мисли на Амфилохија, и поред толико митрополита у историји.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Kада кажеш „Свети владика“ јасно је да је ријеч о Светом Петру Цетињском, иако имамо великих светаца.
А када се каже „Његош“, уз дужно поштовање осталим Његушима, и бројним владарима из тога племена, мисли се само на једног јединог.
Његош је записничар усмене црногорске традиције, начина размишљања и говора унутар ње. Али је он и записничар небеских виђења и тајни, које се не могу видјети обичним, просјечним умом.
У свијетлу тих виђења и ове нам површне, земаљске дилеме постају мање компликоване. А Његош нам их је, својим виђењима – освијетлио. Зато нам се његове изреке сјаје и чине лакима, као да смо управо то, управо сада, када смо их чули или прочитали, и ми, баш то исто, мислили да кажемо.
До читања у сљедећем броју.

