Пише: Нинослав Ранђеловић
Ево, да покушам да појму националне свести, одавно од превелике злоупотребе отрцаном и обесмишљеном, вратим његов смисао. Бити национално свестан, пре свега значи бити у стању да у сопственом специфичном постојању испољеном у конкретној припадности народу у коме смо рођени и култури у којој смо формирани, препознамо општељудски моменат – оно што нас чини људским бићем. Оно што нас суштински чини припадницима људске расе. Оно што нас мотивише да одбраном сопствених националних интереса, ми заправо бранимо општељудске интересе. Тако ја схватам националну свест.
Стога, ова наша национална трагедија на КиМ, као и у ужој Србији је утемељена на нашој националној бесвести. На чињеници да као појединци нисмо били, нити јесмо то ни сада, у стању да препознамо да је на КиМ пре свега угрожено људско биће, а не само припадник „српске мањине на КиМ“.
Када је то било исплативо, интелектуалци у Србији који су себе доживљавали као „борце за људска права“, а чију су „борбу“ доларима и еврима финансирале међународне организације, били су у стању да лију крокодилске сузе над страдањем Албанаца на КиМ, а да страдање Срба на КиМ тумаче као праведну казну за грехе српских власти на KиM. Једноставно, ти „борци за људска права“ нису били у стању да препознају да на КиМ, пре свега страдају људска бића.
Видео документ Нинослава Ранђеловића „Сатирање светиња – Косово и Метохија 2025“
Српски државни апарати од Милошевића па до данашњег дана, више или мање, заробљени у сопствене политичке интересе, Србе на КиМ су видели, а и данас их тако виде, искључиво као погодан материјал за манипулацију којом се утемељују на власти и на њој опстају. Зависно од политичких околности у свету, прилагођава се наратив и метода тих манипулација чији суштински моменат никада није одбрана људских интереса СВИХ који на КиМ живе.
Албански политичари су сви до једног били, а и данас то јесу, свесни искључиво својих специфичних интереса, као и интереса фактора моћи на КиМ – интереса оних у сарадњи са којима су и могли да реализују своје политичке циљеве. Прогон Срба и уништавање српског културног наслеђа на КиМ био је и остао елеменат албанског политичког програма на КиМ. Дакле, не одбрана интереса људског бића на КиМ. У том смислу, не може се рећи ни да је тај програм, програм национално свесних.
Фактор моћи на КиМ – међународна заједница, од инсталирања својих војних, полицијских и политичких институција на КиМ игнорисала је континуитет страдања људи на КиМ и уништавање културног наслеђа једног од народа који ту живе. Тиме је показала неуспех у остваривању сопственог (прокламованог) циља свог присуства на КиМ. Дакле, ни међународна заједница не може да се похвали да је национално свесна. Данашње интензивирање конфликта у свету између најмоћнијих сила и претња опстанку људске расе коју тај конфликт носи у себи, јасно указује да људско биће није у фокусу интереса тих светских центара моћи.
Све у свему, трагедија на Косову и Метохији је попут огледала у коме се јасно види ужасно лице национално несвесних. Несвесних да су људска бића.
