Догађај „Никола Тесла – Прометеј модерног доба“ свечано је отворен изложбом која носи истоимени назив 13. маја 2025. године.
Изложба је пружила јединствен увид у Теслин живот и насљеђе, кроз оригиналне новинске исјечке из Гласа Црногорца из тог времена, приказ његовог рада и стваралаштва, као и диплому ордена и писмо које је Тесла добио од стране црногорског књаза Николе И Петровића Његоша. У центру поставке налази се 3Д биста коју је израдио Технополис.
Изложбу је свечано отворила проф. др Милена Ерцег, продекан за науку и истраживачки развој. Присутнима су се том приликом обратили и Алекса Павлићевић, аутор текста изложбе и представник студентске организације, у име Технополиса Вања Зорић Шундић и студент графичког дизајна Миљан Делић који је осмислио визуелни идентитет читаве изложбе.
Други дан догађаја „Никола Тесла – Прометеј модерног доба“ обиљежен је одржавањем научне трибине у Научно-технолошком парку Црне Горе. Трибина је обухватила четири излагања.
Проф. др Илија Вујошевић говорио је детаљно о хроници усвајања јединице тесла (Т) за магнетску индукцију у Међународном мјерном систему. Кроз излагање професора Вујошевића дата је цјелокупна слика вишегодишњег процеса, од првих иницијатива средином 20. вијека, преко бројних научних расправа и приједлога, па до коначне одлуке. Посебно је истакао научну и симболичку вриједност усвајања назива „тесла“, као признања Теслином доприносу развоју електромагнетизма и савремене електротехнике.
Проф. др Гојко Јоксимовић говорио је о научном значају и доприносу Микхаила Доливо-Доброволског, једног од кључних инжењера у развоју савремене електроенергетике. У свом излагању, професор Јоксимовић је истакао да је Доливо-Доброволски конструктовао први практично примјењив трофазни кавезни асинхрони мотор, који је заснован на принципу Теслиног обртног магнетског поља. Тиме је остварена веза између Теслине теоријске основе и конкретне индустријске примјене.
Др Иван Тепавчевић обрадио је тему „Тесла и Црна Гора“, фокусирајући се на одјеке Теслиних изума и технолошког напретка у тадашњем црногорском друштву. Кроз своје излагање, приказао је како су Теслине идеје и достигнућа одјекнуле у јавности Црне Горе крајем 19. и почетком 20. вијека, уз посебан осврт на реакције тадашњих интелектуалаца, штампе и државних структура. Истакнута је и симболичка веза између Теслиног стваралаштва и тежње Црне Горе ка модернизацији и научном напретку.
Мр Иван Мартиновић говорио је о Теслином утицају на развој радиологије, истичући његову пионирску улогу у истраживањима електромагнетног зрачења и високофреквентних струја. Нагласио је да иако Тесла није директно радио у области медицинске дијагностике, његова открића су поставила темеље за каснији развој радиолошких технологија, посебно у разумијевању интеракције електромагнетних таласа са људским ткиво
Трибина је кроз предавања отворила простор за нове увиде, занимљивости и чињенице које нијесу биле довољно познате.Кроз научну трибину и изложбу, подсјетили смо се на допринос и насљеђе Николе Тесле и на вриједности које оно симболизује – знање као темељ слободе и науку као стуб развоја друштва.
Извор: УЦГ
