Пише: Редакција
Одавно се на парчету свијета познатом као Западни Балкан није појавио тако капиталан примјерак политичког реакционара и агресора на морал као што је Ник Ђељошај, лидер Албанског форума и потпредсједник црногорске Владе за економску политику.
Но, хајде да идемо редом и погледамо кратку хронологију Ђељошајевог бешчашћа.
Прво је Андрија Мандић, предсједник црногорске Скупштине, поводом смрти Ратка Младића упутио телеграм саучешћа породици. Мандић том приликом није коментарисао а поготово није оспоравао пресуду нити је на било који начин релативизовао.
Због тог телеграма саучешћа, који се суштински не разликује од телеграма саучешћа ког је својевремено Мило Ђукановић, са премијерске позиције, упутио породици преминулог Слободана Милошевића, на Мандића је покренута политичка и медијска хајка у којој су учествовали и званични Загреб и неке невладине организације из региона, али превасходно и одређени политички и активистички кругови у самој Црној Гори.
Хајка је своју кулминацију добила у виду иницијативе за изгласавање неповјерења Мандићу и његово смјењивање са мјеста предсједника Скупштине. Најагилнији заступник и поборник те иницијативе у Црној Гори био је управо Ник Ђељошај, који је у свему томе нањушио прилику за јачање свог политичког значаја.
Вук Бачановић: Од Праљка до Махмуљина – ко све има право да Мандићу држи лекције
Потом је хашки трибунал данас изрекао првостепену пресуду у случају Хашим Тачи и остали, којом су Тачи, Кадри Весели, Реџеп Селими и Јакуп Краснићи проглашени кривим за одређена дјела из оптужнице и осуђени на затворске казне у распону од 25 до 13 година.
Та вијест била је довољна да попут мјехура од сапунице пробуши Ђељошајево морализаторско пресеравање и потакне га на давање скаредних изјава које увелико надмашују његове правне и политичке компетенције и које с обје ноге прелазе црвене границе етике и цивилизованости.
Ђељошај је, наиме, пресуду прогласио неправедном и „даном жалости“ за (sic!) читав албански народ, а потом је испалио читав рафал фраза о недопустивости изједначавања „агресора“ и „жртве“, „самоодбрамбеном“ рату ОВК, ма шта тај израз значио и о нераскидивим спонама ОВК и САД.
Премда је ријеч о првостепеној пресуди која, дакле, није правоснажна, она је и даље сегмент укупног судског поступка, па се Ђељошајев испад може и мора посматрати као недопустиво негирање међународног правосуђа и као политички притисак на рад суда. Уосталом, ако другостепена пресуда потврди првостепену, да ли ико при здравој памети мисли да ће Ђељошај то прогласити „новом зором“ и празником правде за албански народ или ће ипак остати вјеран својој оцјени о „дану жалости“.
Да се разумијемо, скоро су ништавни изгледи да ће патетични испади једног провинцијског политичара имати утицај на рад хашког трибунала, али Ђељошај својим испадом остварује веома малиган утицај на црногорско друштво и његов политички живот. За разлику од Мандића, који се ограничио на телеграм саучешћа, Ђељошај је скупину злочинаца оптужених и првостепено осуђених за монструозне ратне злочине прогласио ни више ни мање него херојима.
На тај начин, Ник Ђељошај је за само пар седмица прешао пут од запјењеног морализаторског агитатора до безвриједне карикатуре лишене сваког кредибилитета. То је његов лични проблем и његова лична срамота.
Али сви они који се поведу за Ђељошајем по питању гласања неповјерења Андрији Мандићу, нека буду спремни да понесу дио те Ђељошајеве срамоте на властитој грбачи. Јер, слиједити Ђељошаја не значи бити против Мандића. То значи бити против Црне Горе, али и против Европе и против темељних цивилизацијских вриједности, које подразумијевају поштивање интегритета судова, али које не подразумијевају хвалоспјеве злочинцима.
Небојша Поповић: Услуга Андрији Мандићу и политичко сљепило руководства Бошњачке странке
Политика коју воде Андрија Мандић и НСД није политика деведесетих. Нажалост, памет Ника Ђељошаја остала је у несрећним деведесетим, скупа с његовим образом. Због помањкања и памети и образа, тешко да Ђељошај може разумјети какву штету својим скаредним испадима чини управо својим сународницима које политички репрезентује у Црној Гори.
