Упркос тврдњама које нуде бројне апликације и они који држе обуку за брзо читање, испоставило се да заправо морате да прочитате књигу ако желите да из ње нешто и научите. Док већина људи може да чита између 200 и 400 речи у минути, брзи читачи успевају да савладају три или четири пута већу количину текста. Програми за брзо читање тврде да полазнике уче како да читају брже без смањења разумевања прочитаног.
Међутим, истраживања показују да то није тачно. Брзи читачи могу да обраде више речи у минути, али мање памте оно што су прочитали у поређењу са нормалним читаоцима.
Једини начин да се брже чита јесте да се чита више, у комбинацији са проширењем речника. Способност читања мора се усавршавати трудом, а не триковима. Пре четрдесет година, Доналда Хома, професора психологије на Државном универзитету у Аризони, специјализованог за памћење и визуелну перцепцију језичких стимулуса, контактирали су званичници Америчке академије за брзо читање са изузетном причом. Два њихова ученика су постигла брзину читања већу од 100.000 речи у минути, што је више од десет пута брже од њихових просечних ученика и више од 300 пута више од онога што одрасли са факултетским образовањем могу да постигну (између 200 и 400 речи у минути). Желели су да професор процени невероватне способности њихових полазника у лабораторијском окружењу.
Радознао, проф. Хома је са задовољством прихватио. У лабораторији је двојици мушкараца дао задатак да брзо читају средњошколски уџбеник, а затим полажу тест са вишеструким одговорима како би проценио њихово разумевање прочитаног. Након што су текст завршили за неколико минута, урадили су тест и апсолутно подбацили. Чинило се да ништа нису научили.
„Једина вредна пажње вештина коју су показала два брза читача била је изузетна спретност у окретању страница“, закључио је Хома.Иако је ова епизода додуше анегдотска, она показује оно што су научници још у почетку научили о брзом читању: не функционише.
Два главна разлога зашто брзо читање не функционише
Више од пола века сви курсеви брзог читања обећавају да ће драстично убрзати нечију способност читања без штете по разумевање. Заговорници тврде да људи могу да постану брзи читачи ако науче да узимају више речи са мање покрета очију и утишавајући свој унутрашњи говор који прати читање. Сумирајући деценије истраживања у чланку објављеном 2016. године, тим врхунских когнитивних научника и лингвиста специјализованих за способност читања и визуелну перцепцију разоткрио је оба ова начела брзог читања.
Прво, начин на који људски вид функционише, укључујући саму структуру ока, једноставно нам не дозвољава да видимо речи на периферији нашег видног поља са довољно јасноће да у потпуности схватимо њихово значење. Дакле, идеја да се цели блокови речи могу разумети на први поглед је бесмислена. Штавише, експерименти су више пута показали да периферни вид брзог читача није ништа бољи од нормалних читача. Не може се тренирати.
Друго, утишавање нечијег унутрашњег гласа за читање може омогућити брже уношење текста, али изгледа да то долази на штету разумевања. Звукови су кључни за језик, па је превођење визуелних информација у фонолошки (звучни) облик, чак и само у глави, неопходно за потпуно разумевање писаних речи.
Читање, брзо и споро
Ипак, они који стоје иза програма за брзо читање указују на податке који показују да се брзина читања њихових ученика побољшава уз задржавање разумевања. Ученицима се даје уводни и завршни тест и генерално бележи се побољшање. Аутори извештаја из 2016. године успротивили су се тврдњом да су ови тестови лажни.
„Понекад је пре-тест тежи од пост-теста, а други пут се полазници тестирају више пута на истом материјалу. У оба случаја, неизбежно је да ће њихов учинак бити бољи на пост-тесту само због релативне тежине тестова или због поновљеног излагања материји.”
Када су научници ригорозно испитали курсеве брзог читања, више пута су открили да ученици заиста повећавају брзину читања, мерену речима у минути, али ово убрзање долази на штету разумевања. Што људи брже читају, мање памте оно што су прочитали.
Данас постоје апликације које наводно олакшавају брзо читање. Већина њих представља речи текста једну по једну на истом месту, омогућавајући кориснику да прилагоди брзину презентације.
Овај метод, назван брза серијска визуелна презентација, омогућава да поглед читаоца остане фиксиран – елиминишући наводно расипничку потребу за скенирањем од речи до речи. Нажалост, ни ове апликације не раде. Како корисници прилагођавају брзину презентације текста, њихово разумевање опада.
Погледајте, то је у књизи
Дакле, ако је брзо читање лажно, постоји ли начин да се чита брже? Да, кажу аутори извештаја из 2016. Одговор је да читате више, заједно са проширењем речника.
Таква вежба је додуше дуготрајна, али као и многе друге вештине које захтевају сате и сате понављања да би се усавршиле, способност читања мора да се избруси трудом.
Попут пијанисте који годинама свира сваки дан, кошаркаша који бескрајно шутира, или пилота који проводи хиљаде сати у ваздуху, за стручност је потребно време. Не може се научити кроз програм обуке за 12 недеља.
Извор: РТС
