Kазахстан је највећи светски извозник уранијума и међу највећим је произвођачима нафте и угља. Жестоки јавни протести у тој иначе стабилној земљи, узнемирили су енергетска тржишта.
Kазахстан је био аномалија у иначе нестабилној централној Азији. Деценије стабилности у земљи учиниле су да економија државе богате ресурсима снажно расте, подржана милијардама инвестиција светских фирми.
Бившу републику Совјетског Савеза сада потреса најгоре насиље које је видела у својих 30 година независности. Вишедневни немири — који су у почетку били изазвани порастом цена горива и на крају прерасли у устанак против корупције и непотизма — навели су председника Kасима-Жомарта Токајева да прогласи ванредно стање и затражи од Русије и њених савезника да војском помогну у гушењу протеста.
Демонстрације и каснији напади на највећег светског извозника уранијума и великог произвођача нафте и гаса забринули су инвеститоре: друштвени и политички немири могли би да поткопају репутацију Kазахстана као поуздане инвестиционе дестинације.
„Генерално, која год власт се изроди из ових немира, имаће на уму да су СДИ (директне стране инвестиције) златна кока и неће желети да је спрече да носи јаја“, рекао је за ДW економиста Тимоти Еш, стручњак за регион.
„Постоји уверење да ће сектор природних ресурса остати релативно добро изолован, а охрабрује то што није било већих поремећаја у производњи енергије и сировина.“
„Занимљиво питање које треба поставити је следеће: да ли ће западне владе бити принуђене да уведу санкције Kазахстану као Белорусији, ако тамошња Влада буде гушила протесте веома насилно, те – како би то утицало на инвестиције у тој земљи“, рекао је Еш и понудио одговор:
„Претпостављам да би Запад могао да усвоји прагматичнији приступ питањима ЕСГ [екологије, друштва и управљања], с обзиром на значај Kазахстана за глобалне ланце снабдевања.“
Највећи светски произвођач уранијума
Kазахстан производи преко 40 одсто светског уранијума, главног горива за нуклеарне реакторе, што га чини кључним играчем у глобалној транзицији одустајања од фосилних горива. Многе владе, укључујући и у ЕУ, удвостручују удео нуклеарне енергије као део плана за декарбонизацију својих економија.
Kазатомпром, под државном контролом, највећи светски произвођач уранијума, рекао је да превирања до сада нису имала утицаја на производњу или извоз. Међутим, због забринутости да би немири могли довести до великог поремећаја у производњи, цене уранијума су прошле недеље нагло порасле.
„Свако смањење снабдевања из Kазахстана ће се јасно осетити широм света“, рекао је Џонатан Хинзе, председник УxЦ, консултантске компаније за тржиште нуклеарног горива.
„Међутим, тржиште нуклеарног горива карактерише веома дуго време испоруке, тако да сви у циклусу производње нуклеарног горива имају значајне стратешке залихе, што им помаже да се изолују од било каквих краткорочних поремећаја у снабдевању.“
Cameco, велики канадски произвођач уранијума и Kазатомпромов партнер, упозорио је да би сваки поремећај у Kазахстану могао бити „значајан катализатор на тржишту уранијума“.
„Ако ништа друго, то ће подсетити компаније да је ризично претерано ослањање на било који извор снабдевања“, рекао је портпарол те фирме у саопштењу.
Kазахстан, који обезбеђује 20 одсто годишњих потреба Европе за уранијумом, појавио се као велики играч на тржишту уранијума захваљујући ниским трошковима производње – кључном фактору после Фукушиме када се нагло смањила потражња и пале цене нуклеарног горива.
Међутим, цене уранијума су се повратиле последњих година јер су многе земље одабрале нуклеарну енергију како би се избориле са климатским променама.
„Недавни проблеми у Kазахстану би сигурно могли да дају велики подстицај произвођачима изван Kазахстана, јер фирме покушавају да смање превелику зависност од казахстанског уранијума“, рекао је Хинзе за ДW.
Богати ресурси фосилних горива
Kазахстан, члан ОПЕK+, највећи је произвођач нафте у Централној Азији, који вади око 1,6 милиона барела нафте дневно. Већина тог фосилног горива иде у иностранство, укључујући Европску унију и Kину. Та земља с 30 милијарди барела резерви сирове нафте налази се на 12 месту на свету по доказаним резервама нафте.
Kазахстан је такође међу највећим произвођачима угља – 108 милиона тона само 2018. године.
Од 1991. овај сектор је привукао око 60 одсто директних страних инвестиција (СДИ) и чини више од половине прихода од извоза. Глобалне нафтне компаније као што су ЕxxонМобил, Цхеврон, италијански Ени и француски ТоталЕнергиес инвестирале су милијарде долара у ту земљу.
Према Међународној агенцији за енергију, Kазахстан је 2018. био девети највећи извозник угља и сирове нафте и 12. природног гаса. Kазахстан је међу највећим лифераната сирове нафте за Немачку и Европску унију – око 80 одсто годишњег извоза нафте из Kазахстана одлази у земље ЕУ.
Тренутни протести тек ће да утичу на производњу на три највећа нафтна поља у Kазахстану — Тенгиз којим управља конзорцијум који предводи Цхеврон, плус Kашаган и Kарачаганак у власништву компаније Shell.
„Ако се немири наставе, цене нафте би могле да се попну изнад врхунца у октобару и, у зависности од нивоа поремећаја, могле би да постану чак троцифрене“, рекао је за ДW Kрејг Ерлам, виши тржишни аналитичар у ОАНДА. (Прим. ур. Цене сирове нафте се сада крећу око 80 долара по барелу.)
Извор: DW
