Ријеч недеља значи исто на свим словенским језицима (осим руског, али ни тамо није без значења) и састоји се од двије просте ријечи „не“, што значи „не“ и „дела/дјела/дјеља“ што значи „радити“, „обављати посао“. Ријеч је тако једноставно направљена да и не писмена особа схвата њено значење. У романским и германским језицима недеља је дан посвећен сунцу, што ваљда значи „лези и сунчај се“.
Недеља је проклета, досадна, тужна и опуштена . Празне су улице, а пуни само стадиони и свадбене шатре или бар тако кажу пјесме посвећене недељи које сам ископао по памћењу и јутјубовима. Претрага ријечи недеља или Sunday ће вас редом усмјеравати на баладе, споре пјесме и уопште музику спорог, опуштајућег ритма. Сви алгоритми интернета вас упућују да недеља треба да вам прође што спорије. Став о о што дужој недељи је један од ријетких консензуса свих музичких жанрова.
Недеља је у данашњој јудеохришћанске цивилизацији, чији се кунемо да смо дио сваког дана, свети дан посвећен одласку у цркву, на мису и литургију. И данас дјелују политичке странке по секуларној ЕУ чији је стуб програма нерадна недеља, као дан који у потпуности треба посветити свом односу са Богом.
На тим хришћанским начелима о праву на дане одмора је кренула и крвава радничка борба која нам је донијела 1. мај, празник роштиља у природи и правило 8-8-8. Парадоксално, али за спровођење 4. божје заповијести су се изборили они који су се касније највише обрачунавали са вјером.
Цијела писана људска историја нас упућује да се недељом не ради (плеоназам) и питам се како смо дошли до тога да нам је оксиморон звани радна недеља уопште тема? И како та тема на сто долази од стране оних који нам последњих година објашњавају да се у Шведској ради 4 дана недељно?
Сви аргументи за радну недељу се своде на комфор лијених богатих туриста, који немају кад да посјећују супермаркете и бутике другим данима, него ето баш недељом, јер им је лет у недељу увече. Безуспјешно сам у мислима покушавао да саосјећам са Јиргеном из Минхена који недељом лута поред затворених будванских бутика, тужан јер не може да купи кожне сандале, бијеле чарапе или флашу црногорске воде у продавници каквих има на хиљаде у својој земљи. А које такође не раде недељом.
Али сам зато врло успјешно замислио армију од 20.000 трговачких радника које недељом фатају зјале по аветињски полупразним супермаркетима, чекајући доконог Небојшу који се сјетио да баш данас купи смоки и литар јогурта.
Поборници радне недеље нуде и да се радницима дају веће дневнице и други слободан дан за рад недељом и ту опет маше поенту. Џаба ти слободан дан ако га немаш с киме провести. Државу и друштво чини милион малих заједница, а не милион појединаца. Цивилизација са почетка приче је настала окупљањем појединаца у заједницу, како би могли лакше да живе. Да није тако, планета би и данас била царство биљака животиња и некаквих ловаца-сакупљача (можда то и не би било лоше) који лутају беспућима у потрази за храном.
Због добробити заједнице, коју чине породице и разна друштва, врло је значајно да имају тај викенд који ће посветити себи и једни другима. Дружити се, размјењивати искуства и идеје, вољети се више и навикавати се једни на друге. Потребан је тај викенд да би упознао себе и људе око себе. Времена се мијењају брзо, али ово је ипак друштво људи, а не камена пустиња.
Битна је та недеља и да се провоза бицикло с пријатељима, очисти смеће из дворишта, па и да се види да негђе на приморју цури нека шахта. Битна нам је да одморимо главу и напунимо је макар досадом.
Наравно да постоје и дјелатности које треба да раде и да буду посебно плаћене за рад викендом. Али док је тај број радника огромна мањина, на правом смо путу.
Небојша Бабовић
