Никад у историји Савезне Републике Немачке влада није морала истовремено да се бори с толико много проблема. Могу ли политичари да пронађу праве одговоре? И како их оцењују њихови бирачи?
Украјина ће добити најмодернији систем противваздушне одбране који Немачка има. Осим тога, добиће и вишецевне ракетне бацаче и јак извиђачки радар, како би могла да открива руске ракете и дронове. Том најавом је Олаф Шолц изненадио своје критичаре. Већ недељама се канцелар оптужује да кочи испоруке оружја Украјини.
Онај ко тражи разлоге за досадашњу Шолцову уздржаност, пронаћи ће их у његовој партији. У СПД-у је пацифизам дубоко укорењен, а то важи и за већину социјалдемократских бирача. На питање треба ли Савезна влада, када је у питању војна помоћ Украјини да буде уздржана или одлучна, готово сваки други бирач СПД-а изјаснио се за уздржаност, како се не би провоцирала Русија. То показује ново репрезентативно истраживање „Немачки тренд“ (Деутсцхландтренд), које за први програм јавног сервиса АРД редовно спроводи институт „Инфратест-димап“.
Потпуно другачија је ситуација код Зелених: 74 одсто њихових присталица сматра да би влада по питању војне подршке Украјини требало да делује што је могуће одлучније и да би требало да покаже зубе Русији. То изненађује, јер су Зелени настали не само из покрета за заштиту животне средине, већ и из мировног покрета.
Велике разлике постоје између немачког истока и запада. Код војне помоћи Украјини 53 одсто Немаца на западу заговара одлучност према Русији, а на истоку земље само 35 процената испитаника.
Испоруке оружја, санкције, дипломатија
Укупно 42 одсто испитаника у читавој Немачкој сматра да влада у Берлину на одговарајући начин помаже Украјини оружјем, а 29 процената мисли да та подршка није довољна.
Дипломатске могућности решавања сукоба су тренутно слабе. Недавно су канцелар Шолц и француски председник Емануел Макрон телефоном разговарали са Владимиром Путином – без икаквог резултата. Упркос томе, 41 одсто испитаних сматра да би Немачка више енергије требало да уложи у дипломатију. Истовремено, исти толико проценат испитаних сматра да санкције нису довољно оштре.
Климатске промене на трећем месту
Али, рат у Украјини није једини проблем с којим се Немачка тренутно суочава. Ту је читав низ криза, што се одражава и на опажање грађана ишто је довело до промене приоритета протеклих недеља. Док су у септембру климатске промене навођене као главни проблем којим би требало да се бави немачка политика, сада се најчешће спомињу рат у Украјини и инфлација. Климатске промене су на трећем месту.
Инфлација
Рат је довео до наглог раста цена енергената, али порасле су и цене хране. Готово половина Немаца (47%) навела је да се због раста цена суочава са великим ограничењима у свакодневици. Међу њима је нарочито много оних с нижим примањима (77%), као и грађана на истоку Немачке (59%).
Савезна влада покренула је различите мере како би финансијски растеретила грађане. Уведена је јединствена месечна карта за градски и приградски саобраћај која ће у јуну, јулу и августу да кошта само девет евра месечно, порез на гориво смањен је за 30 центи по литру, сваки запослени добиће паушално 300 евра за трошкове грејања. Иако су те мере временски ограничене, већина испитаника их оцењује као позитивне.
Лошије оцене Савезној влади
Рад савезне владе састављене од три странке (СПД, Зелени и ФДП) испитаници оцењују најлошије откако је та коалиција преузела власт: 59 одсто је незадовољно (два процента више него месец дана раније), док је задовољно 39 одсто (-2). Присталице СПД (72%) и Зелених (62%) још увек добро оцењују рад Савезне владе, док је већина симпатизера ФДП (55%) незадовољна.
Курс Савезне владе
Јасну критику курса Савезне владе изражавају бирачи опозиционих Демохришћана (ЦДУ/ЦСУ), њих 62 одсто, као и десничарске Алтернативе за Немачку (95%). Исто тако је и међу онима који не преферирају ниједну странку (77%). Натпросечно је велико незадовољство Савезном владом под руководством СПД-а међу онима с нижим примањима (70%), као и начелно на истоку Немачке (69%).
Одговори присталица опозиционе Левице нису обухваћени, јер су узете у обзир само странке које би на савезним изборима освојиле најмање пет одсто гласова, а то Левица, према испитивањима јавног мњења „Немачки тренд“, већ одавно не успева.
Када би се ове недеље одржавали савезни избори за Бундестаг, највише гласова би добили ЦДУ/ЦСУ – 27 одсто (+1). СПД је изгубила три процента и пала на 21 одсто, а Зелени су се побољшали за три одсто на 21 проценат. За ФДП би гласало осам одсто (-1), док је АфД задржала својих досадашњих 11 процената. Левица би са четири процента остала испод цензуса од пет одсто.
Бербок и Хабек омиљенији него икад
Код питања о најомиљенијим политичарима у Немачкој и даље су на врху политичари Зелених, савезна министарка спољних послова Аналена Бербок и савезни министар привреде Роберт Хабек које позитивно оцењује по 60 одсто испитаника (обоје по +4). То је њихов најбољи резултат до сада. Канцелар Олаф Шолц (СПД) је на 43 одсто (+4), министар финансија Кристијан Линднер (ФДП) 42 процента (+1), а лидер опозиционе ЦДУ Фридрих Мерц на 35 одсто (+2).
Извор: Дојче Веле
