Пише: Немања Рујевић
Нејасно је колике тачно суме из буџета Европске уније иду којим невладиним организацијама (НВО). Нема контроле да ли те финансиране организације поштују вредности ЕУ.
То је суштина критика које је изнела Лајма Андрикјене из Европске финансијске ревизије, органа ЕУ који прати како се троши бриселски буџет.
„Финансирање НВО од стране ЕУ превише је непрозирно и пати од мањка транспарентности“, оценила је литванска конзервативна политичарка Андрикјене на представљању извештаја.
Како је навела, информације о томе колико ко добија новца објављују се тек ту и тамо, раштркано, па се не могу узети као поуздане.
„А није реч о ситнишу. У три године које смо испитивали, од 2021. до 2023. године, преко седам милијарди евра је отишло ка НВО у тако важним политичким подручјима попут јединства, истраживања, миграције и животне средине“, додаје Андрикјене.
Заправо, 7,4 милијарде, од тога 4,8 милијарде из буџета ЕУ, а остало из националних буџета. А све то треба узети с резервом јер се тачна бројка не зна.
Дебата с политичким предзнаком
Седмицама и у Европском парламенту траје жустра дебата о новцу за НВО. Посебно замерке има Европска народна партија која окупља традиционалне конзервативце попут немачких Демохришћана.
Сада извештај ревизора даје критичарима за право, сматра Моника Холмајер, политичарка баварске ЦСУ која је у Европском парламенту у буџетском одбору.
Тај одбор анализира поједине уговоре са НВО. Холмајер каже да су неке од њих за лобирање добијале субвенције, као и да су неке ишле до границе закона у свом раду.
„Нашли смо делом да се ради о подршци локалним протестним акцијама које су чак понекад постајале насилне“, критикује Холмајер. „Новац ЕУ не сме да се користи за подривање правне државе.“
Позадина сумњи немачких конзервативаца у финансирање и рад НВО су недавно били масовни протести пред изборе у Немачкој. Широм земље се демонстрирало против „сарадње“ Демохришћана и десничарске Алтернативе за Немачку.
Међу учесницима протеста наводно су биле и неке невладине организације које добијају буџетски новац. То су Демохришћани описали као „структуре у сенци“, док је одлазећа Влада Социјалдемократа и Зелених одбацила оптужбе.
Невладин сектор се брани од оптужби
И сада многи представници невладиног сектора на европском нивоу одбацују паушалне оптужбе.
У Европском парламенту посланици лево од центра износе бојазан да би конзервативци заједно са радикалним десничарима овако могли да сузбију ангажман цивилног друштва рецимо по питањима заштите климе.
„Нажалост се мора рећи да постоји координисана кампања против цивилног друштва у Бриселу“, каже Данијел Фројнд, европски посланик Зелених.
„Овде уопште не би смело да се ради само о НВО, него о томе да укупно мора да буде више транспарентности. Код свих који добијају новац ЕУ“, додаје он – рецимо и код фирми које примају субвенције.
ЕУ не проверава статус НВО
Међу државама-чланицама ЕУ не постоји јединствена дефиниција шта су невладине организације. Додуше, Брисел их је прошле године дефинисао као организације усмерене ка јавном добру и независне од државних институција.
Али, није озбиљно провераван статус НВО које саме себе тако дефинишу. Према извештају ревизора, нађено је да је ЕУ финансирала и један „истраживачки институт“ у чијем су управном одбору били искључиво представници државних органа.
Извор: DW
