Данас Недјељу православља дочекујемо са сликом московског згаришта, али и вјером да ће икона Миротворца заблистати у нашим срцима
Црна Гора је литијским покретом православног народа, под вођством митрополита Амфилохија, избјегла да се нађе на првој линији фронта између „канонских“ и пактовских планова тронова, што вјерских, што геополитичких.
А није да нијесмо имали онолико „стручњака“ за канонско право, дјеловало је да је та наука најпотребнија Црној Гори.
Зато данас, када видимо посљедице те страшне игре, можемо, можда и више од других, да се солидаришемо са невиним жртвама, и вјерског, руско-украјинског ратишта.
Први принцип управљања Црквом јесте апостолски: “ Да не изгубимо слободу којом нас Христос ослободи“.
Но, ту је увијек и искушење првенства које је патријарх Павле лијепо карикирао: „Нећемо се, ваљда, свађати ко ће први да умочи кутлачу у чорбу.“
Бојати се, да су се многи свјетски православни поглавари полакомили на геополитички запржену чорбу.
Тако данас Недјељу православља дочекујемо са сликом московског згаришта, али и вјером да ће икона Миротворца заблистати у нашим срцима.
Александар Живковић
