Пише: Небојша Васиљевић
Све чешће примећујемо наслове који говоре да ће вештачка интелигенција заменити програмере, али и о томе да ћемо сви постати програмери. Оснивач компаније НВИДИА Јасен Хаунг дотиче се обе стране: „Наш посао је да створимо такву рачунарску технологију, да нико не мора да програмира. И да је програмски језик људски, тако да су сви на свету сада програмери. Ово је чудо вештачке интелигенције“
Питање да ли ће вештачка интелигенција заменити програмере изазива пуно контроверзи и бурне реакције, али се на крају све своди на интерпретацију чињенице да ће се посао програмера свакако променити са новим технолошким таласом у коме доминира вештачка интелигенција, вероватно највише до сада.
Друга страна, која се тиче демократизације програмирања, можда изазива мање полемике, али то не значи да је мање важна. Програмерски посао је одувек такав да се сече грана на којој се седи, па лошије прођу они који не пређу на време на нову грану или немају ту срећу да су на грани која ће издржати до краја каријере. Уплив технологије у друге професије у збиру ће донети много веће промене у каријерама, укључујући изазове, прилике и потресе који можда до сада нису били уобичајени.
Сам свој дактилограф
Ово није први пут у историји да развојем технологије неке професије настају, нестају и мењају се. Добро познат пример је професија дактилографа која је настала појавом писаћих машина и нестала током 1990-тих година са све већом распрострањеношћу персоналних рачунара. Притом потреба за самом вештином куцања није нестала, већ је постала још распрострањенија у многим пословима у којима је свако постао свој дактилограф.
Оно што је потпуно нестало је прекуцавање, а многа радна места која су обухватала куцање, као што су персонални асистенти, су доживела већу или мању промену уз обавезно коришћење персоналних рачунара уместо писаће машине.
Брисање граница између професија
Ако бисмо посао програмера гледали примарно као коришћење тастатуре за укуцавање кода, оправдано би било страховати да ће завршити као дактилографи.
Свјетски стручњаци на УЦГ: Вјештачка интелигенција – између мита и реалности
Ако са друге стране посао програмера видимо као доношење низа одлука на различитим нивоима и дубинама разумевања проблема и технолошког решења, онда ће вештачка интелигенција бити још једна технологија која растерећује програмера рутинских послова.
Али ће то истовремено довести и до све већег разликовања послова који су се некада сматрали програмерским, а сада једним делом дубље улазе у различите специфичне области. Већ данас можемо, на пример, дискутовати о томе да ли је и у ком случају аналитичар података програмер. Шта ће се на крају звати послом програмера, а шта неће, остаје питање и можда ће заиста све мање људи своје занимање просто звати програмерским.
У сваком случају, главнина знања и вештина које су потребне данашњим програмерима остају значајна и постају све важнија за шири круг професија. Главно што бледи је линија традиционалне поделе на технолошке и доменске стручњаке. У проблему су заправо традиционална каријерна опредељења да се треба чврсто држати на једној страни те линије.
Алгоритамско размишљање
Идеја да у разним професијама треба умети размишљати као програмер није нова. Термин
computational thinking увео је Jeanette Wing у истоименом чланку чланку из 2006. године, где у поднаслову стоји да је то универзално применљив начин размишљања и скуп вештина које би сви, не само компјутерски стручњаци, били ради да науче и користе. У преводу на српски се често користи сродан термин „алгоритамско размишљање“.
Идеја да сва деца треба да уче програмирање је развијена на концептима које је описао Wing, а не на идеји масовног професионалног опредељивања за програмирање. Та друга идеја је бивала изражена у „златним периодима“ за програмерске послове када је постојала перцепција да свако ко ишта зна о програмирању може да нађе добро плаћен посао. Заправо никад није било добро препоручивати програмерско професионално опредељивање независно од индивидуалних склоности и талената, а посебно не са најновијим развојем вештачке интелигенције.
Учити, учити и само учити
Вештачка интелигенција ће заправо ослободити све већи простор да се људи задрже на свом основном професионалном опредељењу у складу са својим склоностима и искуством, али тако што ће довољно разумети технологију која омогућава решавање све сложенијих проблема у области којом се примарно баве.
Са друге стране они који су професионално примарно опредељени за технологију треба да буду отворени за стицање додатних знања из области примене технологије, опет да би на што бољи начин учествовали у решавању проблема из те области.
Кључна порука и за оне који су примарно опредељени за технологију и за оне који су примарно опредељени за друге области јесте да неће изгубити на фокусу своје каријере ако неко време посвете стицању знања ван своје примарне дисциплине. Притом цео живот треба учити нешто ново, тако да све ваше старо искуство и знање постаје додатна вредност и омогућава дубље и шире разумевање онога што сте ново научили.
„Разговор“ са рачунаром
На жалост, у нашем образовном систему ће вас током школовања мало ко охрабрити да на тај начин посматрате своју каријеру. То је посебно изражено на нивоима образовања који укључују професионално опредељење где доминира систем вредности одређене професије.
Концепт алгоритамског размишљања је пре скоро двадесет година јасно указао да нека знања и начини размишљања који се традиционално везују за стручњаке у области информационих технологија постају потребна широј популацији. Са актуелним бумом вештачке интелигенције тај концепт постаје још значајнији, само што га можда треба поново разрадити, прилагођено актуелном контексту.
Упрошћено, у новој разради концепта алгоритамског размишљања, поред програмирања у први план долазе и алати вештачке интелигенције, већа улога домена примене и израженија перспектива целоживотног учења.
Сам појам алгоритамског размишљања треба шире посматрати обухватајући све сценарије где човек обликује процесе које ће рачунар аутоматизовати. У време док управљање рачунаром путем природног језика није било толико развијено, а посебно не за програмирање, појам алгоритма је уобичајено повезиван са формалним нотацијама путем којих се алгоритам специфицира.
Међутим, начин размишљања који стоји иза обликовања аутоматизованог процеса се сада развија кроз шири спектар искустава укључујући и коришћење природног језика у интеракцији са рачунаром, као и друге форме интеракције које вештачка интелигенција доноси.
Аутор је директор за вештачку интелигенцију Фондације Петља
Извор: Време
