Пише: Небојша Поповић
Од изјава да европски пут Црне Горе иде пребрзо хрватски званичници су за веома кратко вријеме прешли пут до становишта тамошњег шефа дипломатије Гордана Грлић Радмана, да Хрватска – “снажно подржава европски пут Црне Горе.”
Тако то обично бива када периферни играчи Европе умисле да зарад својих локалних шићарџијских интереса могу да угрозе оно што је један од стратегијских интереса ЕУ – а то је да се утицај Брисела прошири и утврди на своје непосредно окружење, од којих је једна од кључних карика “меки трбух” Европе – Западни Балкан.
Геополитичка позиција ЕУ је таква да је она тренутно посредни судионик у украјинском рату у ком главну ријеч воде двије велике силе – САД и Русија. Недавни руско- амерички договор о продаји руског дизела на америчко (и индиректно европско тржиште) порука је за ЕУ да је њен највећи савезник спреман да баци под аутобус интересе Брисела, макар ЕУ све кључне карте бацила на рат са Русијом.
Моћ ЕУ такође деценијама еродира у њеном кључном аспекту – а то је економска снага тог блока. У последњих 30 година удио ЕУ у свјетском БДП- у опао је са 26,5% из 1995. на 18% 2025. године. Само дефицит који ЕУ сваког дана остварује у спољнотрговинској размјени са Кином износи цирка милијарду евра. На све то, већина водећих чланица је презадужена, док се са озбиљнијом пројекцијом војне моћи на Африку или Блиски Исток, у Европи нико више не заноси.
Небојша Поповић: Домаћи тајкуни и Еуро модел – Од минималца до аеродромa
У том колоплету проширење ЕУ на З. Балкан остаје једно од поља на ком се та организација и даље може доказивати као велика сила. Ако Европа није способна да одлучујуће утиче на своје непосредно окружење онда она у мултиполарном свијету то не може бити.
У поменутом контексту треба посматрати и притисак Хрватске на ЦГ која се зарад, за доносиоце одлука у Бриселу, маргиналних локалних интереса, помало коцка са будућношћу ЕУ као велике силе.
Да ли Загреб има тај луксуз и да ли он као такав може да објасни Берлину исправност своје политике питање је за које није потребна превелика памет, ако се зна ко је много старији брат у том односу.
Такође, да ли луксуз да се тако неодговорно понаша црногорска опозиција, која се легитимисала као партнер Загреба у ЦГ, једнако је тако питање за њене прваке као и оне који стоје иза њих. Јер поред свих тзв. (спољних) хибридних утицаја који пријете Црној Гори чини се да је највећи онај у парламенту који не уважава битност актуелног тренутка.
