Papaja – sitan, žut, majušan, uvek u istoj ofucanoj jakni.
Mnogi su mu donosili garderobu da se presvuče, ali je Papaja prodavao na pijaci. Dobrodušan je pijanac koji je strpljivo čekao da se neko i njega seti i da mu naruči piće. Kad bi popio, počinjao bi da muca do u beskraj ponavljajući pa-pa-pa.
Tako je zaradio nadimak Papaja.
Pa –pa –pa šta vam je ta papaja? Papaja nikad nije video papaju. A onda Pecu Prevaranta nije mrzelo da iz Beča donese papaju, njemu na dar.
Rodom je iz Čačka pa ga zovu i Čačak.
Zašto tebe zovu Čačak?
Pa-pa-pa zato što sam iz Užica.
Hladna jesenja noć. Ponoć davno prošla. U kafani ostalo nas troje i Papaja.
Papaja nema gde da spava. Garažu u kojoj je živeo izdao do jeseni nekim izbeglicama iz Avganistana.
Mika Genije,uvek ima neku genijalnu ideju, predlaže:
Najbolje lezi tu, pored šina, pravi se da si onesvešćen, a mi ćemo da pozovemo hitnu pomoć.
Papaji se ideja o udobnom krevetu odmah dopala.
Hitna pomoć ubrzo stiže. Zaludu su mu stavljali amonijak pod nos. Papaja se ne pomera. A onda su ga odvezli.
Trećeg dana cupka ispred kafane čekajući konobara.
“Šta je bilo, jesi li se odmorio? Dva dana. Nije malo.”
“Pa –pa-pa oće da me izbace, a ja se ne pomeram, kažem da me bole bubrezi” , kaže Papaja zagonetno se smešeći. “I odvedu me na ultrazvuk.”
“I šta je bilo?”
Papaja pokazuje otpusnu listu u kojoj piše da je na ultrazvučnom pregledu utvrđeno da pacijent ima tri bubrega.
Kafana se puni jutarnjim pilcima, onima koji su svratili na kafu. Papir ide od ruke do ruke i svi naručuju Papaji piće.
“Gazda, da te pitam,” već sasvim ozbiljno i ne mucajući kaže Čačak ”koliko može da košta jedan bubreg?”
“U Indiji je trideset hiljada evra, ovde najmanje pedeset” kaže Toki čija je ćerka medicinska sestra, a on se već godinama bori sa karcinomom. Pije samo običnu vodu i u kafani važi za nekoga ko se najbolje razume u pitanja medicine.
Papaja se odjednom uspravi, nasloni na stolicu, prekrsti noge, iz Milanove kutije bez pitanja izvuče marlboro i glasno pozva kelnericu mamurnu od sinoćne pijanke.
Papaja spada u red visokorizičnih gostiju i ne daju mu piće na crtu.
“Daj piće za celu kafanu, plaćam duplo kad prodam bubreg. Šta će mi tri kad je i jedan dosta!”
“Dosta ti je jedan!” složi se i Toki.
“Gazda?”
“Ma, daj mu, platiće čovek!”
I krenu pijanka.
Milan Slovenac viknu turu.
Otvori se i gazda. Pa Brda, Jeca…Tura turu stiže a papir sa medicinskim izveštajem ide od ruke do ruke. Odmah se tu nađe i poslovna ponuda. Loki mu nudi splav na prodaju.
“Pa-pa- pa šta jedan, ima, bre, dva bubrega da prodam! Šta će mi višak!”
Gde god su pare tu su i kamataši. Svaka kafana ima svog. Obično naručuje sam sebi piće i kao kobac vreba žrtvu.
Ispod stola gurnu Papaju petsto evra, šapćući mu na uvo: “Ja ću ti da nađem kupca. Vratićeš. Uz moj tal, naravno.
Papaja gura novac u džep i više nikog ne čuje.
Viče novu turu. Tu je Zoran Ciganin sa armoniku, vidi nešto se dešava ….
Sutradan je kamataš doveo dva Arnauta koji su tražili bubreg za sinovca, ali nije odgovarala krvna grupa.
Papaja je noćio i okupao se u brlogu Vere Kurve na Ledinama. Trajalao je mesec dana dok pravi kupac nije pronađen. Do tada je Papaja postao Gazda Čačak sa otvorenom crtom u svim džumarama u kraju. U fazi raspadanja fotokopirali su medicinski izveštaj.
A onda, jednog jutra, zajmodvac i Papaja otišli su sa kupcima u bolnicu.
Crn kao neko kojem je sve potonulo, prvi se u kafanu vratio Onaj Što Je Davao Pare Pod Kiriju.
“Pogrešan izveštaj. Ima samo dva bubrega.” odhuknuo je i naručio duplu ljutu.
Izvor: in4s
