Не нападајте их. Већ пригрлите. Учиниће вас поносним једног дана. Сигурно!
Јер они су репрезентација која нас годинама, ма деценијама, радује. Они су нас размазили. Најтрофејнија селекција нашег спорта. Медаља и трофеја су толико освојили, да могу комотно да отворе омањи музеј. „Делфини“ су створили такву слику у нашој јавности, да је медаља са било ког већег такмичења – очекивана.
Капарисана и пре почетка надметања. И то, углавном, она најсјајнија. Сад се ођедном отвори пакао. Србија је изгубила, у балканском класику, од Хрватске (12:14) у четвртфиналу Светског првенства. Е, па, то није „она“ репрезентација, што је делила пацке свима који јој се појаве на црти, са највећим звездама ватерпола. Већ нова. Подмлађена. Као шира, младо вино. Тек ће да сазри и постане она са шампионским букеом.
Хајде мало да будемо толерантни. Ходам градом после меча са Хрватима, слушам и – бол ми пара уши. Коментари су углавном – погрешни. У фазону „одучила нас Хрватска од ватерпола, осрамотише се…“. То је, у најмању руку, дегутантно. Где нестаде поверење?
Јасно је пре шампионата речено да следи смена генерација. И екипа је подмлађена. Максимално. Сада се од тог тима већ прави да је губитнички. Изгледа да се заборавља и да их тренира Дејан Савић. Онај што има медаља толико, колико неко нема цигала у читавој кући. Тренер над тренерима. Па, људи, молим вас – будимо људи. Не може стално балкон. Увек злато, сребро. Не пуцајте у „делфине“.
Не нападајте их. Већ пригрлите. Учиниће вас поносним једног дана. Сигурно!
Извор: С Портал
