Пише: Милован Урван
Политичар витешког кова, Миливоје Брковић Брџа, задобио је тешке тјелесне повреде од стране подгоричких насилника, одраније познатих органима реда.
Повријеђен је покушавајући да пружи помоћ дјевојци која је настојала да се избави из насиља и терора што јој га је већ био намијенио један загорички силник.
У вакту када многи окрећу главу од туђе невоље, Брковић је поступио онако како налажу част, васпитање и људско достојанство!
Није Брџа калкулисао, нити се склонио у страну, нити је чекао да неко други реагује. Стао је у заштиту слабијег.
Због тога његове ране нијесу само посљедица физичког напада, већ и свједочанство једног моралног става који је данас, нажалост, све рјеђи.
Поводом овог догађаја, Брковићу су подршку упутили пријатељи, интелектуалци и поједини политичари. Међутим, упадљиво су изостале реакције бројних активиста и невладиних организација које иначе свакодневно говоре о изградњи бољег, здравијег и грађански одговорнијег друштва. Њихово ћутање у овом случају дјелује знаковито.
Такво држање само је потврдило сумњу коју многи већ одавно имају – да дио те сцене дјелује селективно, реагујући само онда када се одређени догађаји уклапају у њихове идеолошке или донаторске оквире. Када је у питању конкретан човјек који је страдао бранећи жртву насиља, њихова брига за правду, људска права и еманципацију као да је нестала.
Зато, Брџа, не дај се пасјим синовима. Ране ће зацијелити, али остаје чињеница да си показао храброст онда када је она била потребна. А то је врлина коју ниједан батинаш, нити било чија глувоћа, не могу поништити.
