Такмичење у лежању у Црној Гори је добра фора која је могла да се претвори у фестивал или такмичење апсурда. Али се све свело на стереотипије
Заиста дјелују као бајка приче како негђе у иностранству постоји обичај да кад се сударе два аутомобила, возачи изађу и само размијене визит картице. Наставе даље својим путем. Осигурања даље завршавају посао. Неки тврде да је то обичај у Њемачкој, други се куну да су то виђели у Турској. Живот се наставља, немају људи времена за наглабања ко је крив, ко је имао предност, јер ће више времена и живаца потрошити на расправу, а можда их чека озбиљна зарада негђе друго. Важно је да су ок и да се дан настави.
Код нас је удес представа. Нарочито лакши удеси. Окупе се људи, звани и незвани, вијећају ко је ишао са које стране, којом брзином, ко је кога закачио, ко је крив и колика ће штета бити. Тек кад дође полиција почиње други чин. Врло често полиција раздваја учеснике удеса који желе да наметну своју верзију приче. Све постане шоу, можда јер нема других дешавања па све мора да се испрати.
Такмичење у лежању у Црној Гори је добра фора која је могла да се претвори у фестивал или такмичење апсурда. Али се све свело на стереотипије. “Црногорци су лијени” могло је можда да се уновчи, у смислу шале на свој рачун која ће некад привући и такмичаре из других држава. Причи је дато више простора него што тренутно има материјала и потенцијала за развлачење. Озбиљне телевизије су у приме тиме, чак и у дневницима извјештавали са такмичења у излежавању. Интервјуисали учеснике, правили “хајп”. Затим су медији ствар зачинили јер то јесте била једна од главних разбибрига-тема у вријеме тешких афера.
Учесник се нашао увријеђен, па је након побједе у лежању устао, отишао у редакцију Дана и почео да ломи. Он је побиједио, што се такмичења тиче, потпуно легално. Лежао је најдуже. Проблем је настао кад су га назвали џабалебарошем, а он је ваљда хтио да докаже да није лијен. Тотални апсурд! Умјесто демантија и умјесто да искористи медијску пажњу коју је добио да одбруси новини, он се одлучио за силу. Ништа нова, ништа нова. Од побједника постао је насилник. Такмичење које је до сада изазивало осмијех, у будуће ће бити повезивано са тим случајем.
Нагон да се спорови рјешавају насиљем није од јуче. Нема оправдања за такве потезе, али јасан је шаблон. Кад људи виде да се хапси прва жена правде Весна Меденица, кад неко види што је све радио први човјек привредног суда, обичан грађанин тешко да може да се узда у идеју да ће му полиција, судство и тужилаштво ријешити проблем. Људи се уздају у се и у своју снагу и оно чим располажу. Идеална прилика за друштво које срља у хаос, друштво у коме институције не показују своју снагу, већ су биле сервилне искључиво једној групи моћних људи.
У свега неколико мјесеци људи су се тукли код наплатне рампе новоотвореног аутопута. Лагано, изађу и млате се. Много спорова ријеши се песницама и палицама. Најгора варијанта оправдања је “Не да на себе”. Колико је људи том реченицом оправдао своја неђела! Толико тога је погрешно у тој реченици. Као кад се оправдава било која врста насиља менталитетом, карактером или традицијом, што смо могли чути и од позваних велестручњака који пореде срчану Црну Гору и мирну Војводину.
Вил Смит је ошамарио Криса Рока на додјели Оскара. Његова популарност је драстично опала. Људи не оправдавају то што је урадио иако схватају да је устао да брани част жене. Ако би претпоставили да се то десило у Црној Гори на додјели неке од наших награда, знамо добро какве би реакције људи биле. Да се не лажемо.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
