НАТО и његове најистакнутије државе чланице нису у позицији да никоме држе предавања о међународном праву, након што су га толико пута досљедно и флагрантно прекршили.
Уочи ванредног састанка министара одбране НАТО-а, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг одржао је 15. марта конференцију за новинаре на којој је дао смијешан коментар о Кини. На питање да ли постоје докази да је Кина имала неку врсту улоге у текућем сукобу између Русије и Украјине, Столтенберг је рекао да „Кина има обавезу као чланица Савјета безбједности УН да заиста подржава и поштује међународно право“ тако што не подржава руску војну операцију.
Прије свега, нема доказа који би подржали било какву тврдњу да Кина има активну улогу у овој ситуацији. Кина се, међутим, као и велика већина земаља у свијету, не придружује санкцијама које предводи Запад и које одсјецају Русију од глобалне економије. Ове санкције посебно нису укоријењене у међународном праву.
Па главни функционер НАТО-а, највећег свјетског прекршиоца међународног права и људских права, може чак и да говори о овој теми реченицом да је Кина смијешна.
Са своје стране, кинеска мисија при ЕУ је одговорила на ове примједбе напоменом да је НАТО (посебно САД) бомбардовао кинеску амбасаду у Савезној Републици Југославији 7. маја 1999. године, током своје кампање илегалног бомбардовања. Ово је догађај који кинески народ није заборавио – и нешто што додаје непосредну иронију Столтенберговим коментарима.
Али заиста, НАТО и његове најистакнутије државе чланице су толико исмијевале међународно право да цијели концепт данас једва да постоји.
Можемо да погледамо неколико истакнутих примјера, а то је ангажовање НАТО-а у региону Балкана, Авганистану и Либији. Свака од ових ситуација је значајна јер је учешће НАТО-а кореспондирало са неким акцијама Савјета безбједности УН. У бившој Југославији нема сумње да су НАТО бомбардовања 1999. представљала потпуно кршење међународног права – али је неколико резолуција донијето раније током те деценије које су представљале покриће за улогу НАТО-а у тој ситуацији.
У Авганистану, Резолуцијом 1386 успостављене су Међународне безбједносне снаге за помоћ да помогну у обезбјеђивању земље након инвазије предвођене САД која је потпуно и недвосмислено прекршила међународно право. Савјет безбједности УН је тада, без икаквих других реалних опција, задужио НАТО за обезбјеђење Кабула – али то се завршило тек 20-годишњим катастрофама и списком ратних злочина и кршења људских права.
Године 2011. Резолуција 1973 дала је НАТО-у мандат да уведе „зону забрањеног лета“ над Либијом и одобрила „све неопходне мјере“ за заштиту цивила. То је резултирало немјерљивим људским страдањима, очигледним ратним злочинима и рушењем либијске владе, која је једну од најпросперитетнијих афричких земаља до данас оставила као пропалу државу.
После свега овога, незамислива је идеја да би Савјет безбједности УН могао једногласно да се договори о било чему, а камоли да се бави сукобима који су у току. А то је зато што је подршка Савјета у суштини била печат за нека од најневјероватнијих кршења људских права икада виђених.
Због тога неки стални чланови Савјета, попут Русије и Кине, више не могу да затварају очи пред недјелима НАТО-а. Иако су се ове двије земље надале да би после завршетка Хладног рата могао да постоји свјетски поредак предвођен Западом који би могао да учини свијет безбједнијим, показало се да је он све само не оно што тврди.
Сваки пут када НАТО добије мандат од УН да управља сукобом, он је превазиђе и злоупотреби своју улогу и наметне америчку хегемонију. Ово је такође слично начину на који Сједињене Државе и њихови савезници злоупотребљавају санкције Савјета, често превазилазећи оно на шта Савјет пристаје како би наметнули своје политичке циљеве без обзира на утицај на цивиле.
Управо је такво понашање разбило међународно право у парампарчад и створило услове за руско-украјински сукоб. Чак и ако прихватимо претпоставку да је руска војна операција у Украјини незаконита, закони који се не примјењују подједнако нису закони; они су само политичко оруђе.
Недоследна примјена међународног права која одговара интересима једног блока је вјероватно створила још нестабилнији свјетски поредак од претходног.
Из тог разлога НАТО и његове најистакнутије државе чланице нису у позицији да никоме држе предавања о међународном праву, након што су га толико пута досљедно и флагрантно прекршили.
Напротив, они су толико темељно поткопали концепт међународног права да је нефункционални Савјет безбједности УН иронично бољи за глобалну безбједност него онај који слијепо подржава злочине НАТО-а против човјечности.
Бредли Бланкеншип, амерички новинар, политички аналитичар и слободни репортер са сједиштем у Прагу
Извор: CGTN
