Piše: Nataša Vujisić Živković
U brojnim biografskim studijama o Nikoli Tesli njegova duhovnost izmiče autorima. Koreni te duhovnosti i njeno ispoljavanje. Beži se u, mahom, površne analize duševnosti, koje, razumljivo, ne mogu da daju plodne duhovne uvide.
Onde gde se i razmatra Teslina duhovnost, opet, ima mnogo mistifikacija koje su vremenom postale prava predrasuda u nekim naučnim krugovima, čemu su se u novije vreme u nas suprotstavili prof. dr Bogdan Lubardić i otac dr Oliver Subotić.
Vrstan poznavalac života i dela, Mihajla Pupina i Nikole Tesle, Aleksandra Ninković, sada je u „Zracima Vere“* priredila odabranu Teslinu duhovnu zaostavštinu, učinila je to po azbučnom redosledu, omogućavajući plodan susret čitalaca sa Teslinim mislima.
No, neko, možda, postavi pitanje otkud „Zraci Vere“ kada je Nikola Tesla poznatiji po zamisli o „zracima smrti“, koji je trebalo da obezbede trajan mir. Naravno, „zraci smrti“ su nastali u nesrećno doba svetskog rata kao humanistički odgovor, malo ekscentričan i možda zbog toga toliko privlačan vizionarima do današnjeg doba. Autorka Teslinog duhovnog azbučnika, ispravno naglašava da „zraci smrti“ nisu mogli nastati bez zraka vere. Ta uzajamnost jeste toliko očigledna kada se upustimo u čitanje „Zraka Vere Nikole Tesle“.
Ova, obimom nevelika, knjiga u prvom redu osvetljava duhovni lik Nikole Tesle njegovim sopstvenim rečima. U tom smislu, treba je čitati neposredno nakon vraćanja Teslinim „Mojim izumima“, posebno u vaspitnim ustanovama, koje možda skrivaju nove izumetnike, kako je Teslu nazvao Laza Kostić. Ali pre nego zvaničnim vaspitnim ustanovama, ovu knjigu treba preporučiti pravim „vaspitnim ustanovama“ – srpskim majkama. U njoj će naći pravi primer kako treba pristupiti nadarenom, osetljivom dečaku i koje mu duhovno gradivo priuštiti.
Korene Tesline duhovnosti Aleksandra Ninković vidi u vrlovitom, munjom obasjanom ličkom pejzažu; u pravoslavnoj molitvi njegovog oca; u majčinom vaspitanju, koje je kao kod majke Jevrosime zasnovano na poruci, koju i Tesla sam često ponavlja: „ Nemoj sine govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga“; naravno, možda današnjem čitaocu najmanje pojmljivo, koreni Tesline duhovnosti zahvataju i predanje prenošeno guslama, koje je kasnije pokušavao, i sopstvenim prevodima, da približi Amerikancima. Tu autorka s pravom izdvaja lik Marka Kraljevića, odmah dodajući da je već kao slavni izumitelj, Tesla pokušavao da njegovo čojstvo prenese savremenoj publici.
I ako uzmete iz knjige „Zraci Vere“ one delove posvećene razmatranju naučnih pitanja, metodologije, izumiteljstva itd, videćete da su ona, kolikogod autonomno posmatrane, ipak prožete tim osnovnim pokretačima Teslinog duha, rekli bismo, sa majčinim mlekom posisanim.
Otuda ne treba da čudi ni dirljivo rodoljublje Teslino.
U ovom kratkom osvrtu na knjigu „Zraci vere Nikole Tesle“, trudili smo se da njenu sadržinu ne „spojlujemo“ eventualnom čitaocu. Autorka knjige je probrala sve Tesline misli koje se neće moći prenebregavati u stalnim pokušajima da se razume njegov duhovni lik. To jeste azbučnik, koji može, a i ne mora, da se čita redom, ali je puna živih slika bogatog Teslinog jezika, tako da se može razumeti i kao uzbudljiva filmska montaža.
Jednom rečju, knjiga za kojom se odavno osećala potreba, i koja će sigurno nadahnuti buduće istraživače, a trebalo bi da predstavlja, kao što smo ukazali, nezaobilaznu vaspitnu lektiru. U tom smislu, treba ponoviti da mi imamo dragocenu riznicu vaspitnih dela vodećih naučnika, Pupina, Milankovića, Tesle, ali se ta riznica slabo ili, tačnije nikako, ne koristi u našim školama. Pisci školskih programa u nas hronično potcenjuju i ta imena i naše đake kojima je riznica namenjena. I knjiga o kojoj govorimo spada u takva dela.
Zato,čini se, nije naodmet, još jedan apel na majke, ali i očeve, da nabavljaju ovakve knjige i čitaju ih sa decom.
Izvor: Život crkve
