Пишу: Студенти Факултета политичких наука у Београду
Од почетка блокада и првих шетњи, преко ћутања у 11.52, које је постало симбол сећања и опомене, па до захтева који су прерастали у нешто веће од појединачних повода, ова година је била тешка, сирова и исцрпљујућа.
Ноћима смо стајали на улицама Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца и у десетинама других градова. Блокирали смо раскрснице, мостове и главне саобраћајнице, не зато што смо у томе уживали, већ зато што је јавни простор остао једино место на коме се истина још могла да се изговори.
Лето 2025. оставиће најдубљи траг у колективном памћењу. Толика полицијска бруталност више није била апстрактна тема, већ лично искуство. Привођења, хапшења, насиље на улицама и покушаји застрашивања показали су колико брзо држава посеже за силом када изгуби контролу над наративом.
Видели смо колеге које одводе. Видели смо крв, модрице и страх који се не изговара наглас. Видели смо како се мирни протест третира као безбедносна претња. И видели смо, изнова, да се после сваког хапшења појављује још људи.
Лето 2025. године нас није учинило јачима. Учинило нас је озбиљнијима. Одузело нам је илузију да је довољно бити у праву.
Обележили смо годишњицу пада надстрешнице. Не само као чин сећања. У том моменту је све већ постало отворени сукоб између политике заборава и политике одговорности.
Гојко Перовић – Косовски завет – посвећено Митрополиту Амфилохију
Трагедије које се прећуте имају обичај да се понављају.
Како је 2025. одмицала, захтеви су се кристалисали. Наше тражење избора није дошло из наивног веровања у брза решења, већ из свести да без избора нема излаза из кризе. Тражење избора није било бекство од борбе, већ њен логичан наставак.
Одговор власти био је очекиван: ћутање, развлачење и покушај да се протести сведу на инцидент. Рачунало се на замор.
Али замор није исто што и повлачење.
У 2026. не улазимо са илузијама о великом расплету. Улазимо са искуством. Са телима која памте лето 2025. Са именима приведених. Са сликама које се не бришу.
Ако 2026. буде називана годином расплета, то неће бити због једног догађаја, једног говора или једног датума. Биће то зато што се нагомилало превише нерешених питања, превише насиља и превише покушаја да се упорност прогласи проблемом.
У Нову годину улазимо са јасном одлуком да се не вратимо на почетак.
Јер 2025. нас је научила једну једноставну, али тешку лекцију: најопасније стање није сукоб, већ привид да је све у реду.
Извор: Радар
