Šta god da je bio namerio monah Amfilohije Radović tražeći sebe u sebi, Proviđenje je znalo zašto je spremalo ovog sina pogibije Crnogorsko primorske mitropolije- i vratilo ga tamo gde se njegov predak Mina Vojevoda zakleo crkvi i oltaru, baš onda kad se činilo da je Bog odstupio od Crne Gore. Kad sam mu posle hirotonije u Cetinju rekao da ako poželi da bude svetac nigde za to neće imati boljih uslova, nisam ni slutio koliko sam pogodio.
„Kad sam se vratio u Beograd i telefonirao majci, pitala me je šta je najlepše što sam video u Parizu. Rekoh da je najlepše što sam u Parizu video – Amfilohije Radović. Ta reč je preko žice brzo prozujala kroz narod i stigla do Ćira Radovića koji se iz istih stopa, peške na opanke uputio u Kolašin ka mojoj majci i otud me pozvao da mu potanko ispričam sve što sam video, a ticalo se njegovog sina.
A njegovog sina nisam nikad pitao zašto je izabrao ime Amfilohije, a ne ni Danilo, ni sava ni Vasilije, ni Petar, ni Mitrofan, ni Joanikije. Dokonao sam da uzimajući to ime nije mislio na Crnu Goru – i da se u tom imenu očituje težnja ka univerzalnom duhu i pripadanju celoj hrišćanskoj vaseljeni. Kao što je iguman Stefan, kako je zapazio Pavle Popović, jedino lice u ‘’Gorskom vijencu’’ za koga nije navedeno iz kog je plemena, kako bi bio opšti čovek i predstavnik one najviše pameti. Onaj koji je ‹›mnoga zažega kanđela na oltare crkve pravoslavne; i slavio Božić u Vitlejem, slavio ga u Atonsku goru, slavio ga u sveto Kijevo; penjao se na sveštenu goru sa koje je strašno pretskazanje svoje sudbe Jerusalim čuo; i gledao Getsimansku baštu ocrnjenu strašću i izdajom!“ Sveti Amfilohije je bio prijatelj Vasilija Velikog i brat majke Grigorija Bogoslova, a naš Amfilohije duhovni sin dva cetinjska sveta Patra i dva novoprosijana srpska svetitelja Justina Popovića i Nikolaja Velimirovića.
Šta god da je bio namerio monah Amfilohije Radović tražeći sebe u sebi, Proviđenje je znalo zašto je spremalo ovog sina pogibije Crnogorsko primorske mitropolije- i vratilo ga tamo gde se njegov predak Mina Vojevoda zakleo crkvi i oltaru, baš onda kad se činilo da je Bog odstupio od Crne Gore. Kad sam mu posle hirotonije u Cetinju rekao da ako poželi da bude svetac nigde za to neće imati boljih uslova, nisam ni slutio koliko sam pogodio.“
Matija Bećković
Izovr. Etos
