Пише: Милија Тодоровић
Читам претходних дана шта је све остварено на Универзитету ЦГ посљедњих пет година. И наклон до пода труду и мудрости, ректора др Владимира Божовића. Ово је најбољи изданак духа литија, њиховог реформског и просветитељског потенцијала, и свега онога о чему смо маштали, а што можда нијесмо ни умјели да искажемо.
Ректорово слово о аристотеловском заокрету и повратку на усмени дијалог, како на предавањима, у амфитеатрима, тако и на самим испитима је прави монументални споменик духа…а опет, све је тако питко, растерећујуће и покретачко.
Ректор Божовић: Универзитет у Црној Гори, Олимп нових вриједности (ВИДЕО)
Видео прилог о обнови Универзитета је управо – шампионски у најбољем ђоковићевском смислу нестварних а реалних, очигледних постигнућа. Нарација Драгог Вујачића, је, као и увјек, оптимистичка и едукативна.
Успјех Универзитета баца ново свјетло на све наше заједничке тренутке надања и упорности. Јер, иако урађено са мањим кругом визионара и прегалаца, ово збиља оставља утисак опште саборности у коме се сви проналазимо. Али не онако узгред, у пролазу…него баш у потпуности. Ово што је Универзитет ЦГ достигао јесте најбоља варијанта нас.
