Најчешћи члан који се јавља код мушких имена је мир, а затим члан словенског порекла -слав. Управо овај податак сведочи да је у словенском систему вредност мир, односно стање без рата, високо цењено и прижељкивано. У овом члану рефлектује се и родитељска жеља да дете буде у душевној уравнотежености, спокојству и сталожености.
Значење имена јесте комплексна и широка тема. Многи филолози годинама покушавају да обједине сва словенска имена и да истраже њихова значења. Као резултат тога, имамо неколико речника личних имена, али и доста радова на ову тему.
Најчешћи истраживачки поступак јесте да се као узорак узме једно или више дела неког аутора, а затим анализира ексцерпирана грађа.
„Зима у Херцеговини” Радослава Братића као извор
Професор српског језика и књижевности Милош Роган бавио се, између осталог, овом темом у свом раду „Словенски антропоними у приповедачкој прози Радослава Братића”, то јест истраживању рађеном за потребе Филолошког факултета у Београду. Његов рад, конкретније, представља покушај анализе антропонима словенског порекла у Братићевој збирци приповедака „Зима у Херцеговини”.
Ексцерпирану грађу чине антропоними словенског порекла које је поделио и анализирао према томе да ли означавају мушка имена, женска имена, надимке или презимена.
Анализирао је заступљеност словенских антропонима и њихов однос са антропонимима несловенског порекла и приказао творбене моделе којима су обликовани антропоними и, где је могуће, њихову етимологију. Примере је анализирао са творбеног и семантичког аспекта, а предмет његове анализе биле су и стилске одлике антропонима. Покушао је да испита да ли властите именице, као семантички испражњене, могу у књижевном делу добити значење.
Мир, односно стање без рата, високо цењено и прижељкивано
У поглављима у којима се бавио управо именима, Роган је укупно представио и анализирао 47 мушких и женских имена словенског порекла у збирци приповедака.
Између осталог, поткрепио је тврдњу изнету у уводу рада да стваралаштво Радослава Братића одликује епска наративност у којој доминира мушки поглед на свет.
– Занимљив податак јесте да су присутна само четири женска имена – Драга, Радмила, Стана и Станија. А посматрајући мушка имена, закључује се следеће: 11 антропонима су пореклом двочлана словенска имена, анализирајући их, приметио сам да је најчешћи члан који се јавља мир, а затим члан словенског порекла -слав.
Управо овај податак сведочи да је у словенском систему вредност мир, односно стање без рата, високо цењено и прижељкивано. Може се закључити да се у овом члану рефлектује и родитељска жеља да дете буде у душевној уравнотежености, спокојству и сталожености – објашњава наш саговорник.
Додаје да је у збирци присутно 29 имена која су настала извођењем, односно суфиксацијом. Најчешће употребљени суфикси јесу -ко, -ан, -оје и -ија. Најчешћи први члан у овим именима јесте придев рад, односно онај који нешто жели, који је вољан, спреман, радостан и расположен.
Вук – једно од најпопуларнијих имена
– Према заступљености следе придеви мио и благ. У овим примерима уочавамо родитељску тежњу да дете буде вољено и драго, односно, пуно кроткости, нежности и доброте. Присутно је седам имена која су настала од зоонима, односно имена животиња.
Ово су заштитна имена која родитељи надевају својој деци са жељом да имају исте физичке или психичке карактеристике поменутих животиња – објашњава Роган.
Поред Гаврана присутно је име још једне птице – Голуб, ово име се давало деци јер је ова птица симбол нежности и верности.
Да дете буде радосно, расположено и вољно, вољено и драго
– Посматрајући женска имена, закључује се да је присутно једно двочлано име – Радмила, које се састоји од придева рад и мио. Овде можемо приметити родитељску тежњу да дете буде радосно, расположено и вољно, односно, вољено и драго.
Присутно је име и Драга, са основом драг, изражавајући родитељску тежњу да дете буде вољено и мило, и два женска имена која садрже у својој основи стан према глаголу стајати.
Ова имена су магијског порекла и изражавају родитељску тежњу да дете опстане, односно, одржи у животу – наводи Роган.
Јована Миловановић
Извор: Политика
