Први пут добровољно, слаткоречиво и полујавно на Малти је 1989. године извршена примопредаја “МОНОПОЛА НА ИСТИНУ” . Плашим се да ће синтагма “МОНПОЛ НА ИСТИНУ” постати славнија и од синтагме “Хлеба и игара”
У старим цивилизацијама на гласу су били умни, мудри људи који су аскетски живјели. Млади људи давно минулих доба путовали су у потрази за знањем. Прелазили су велика растојања, улагали огромно стрпљење и ентузијазам како би допрли до својих учитеља. Глас о великим учитељима и просветитељима ширио се надалеко. Сви друштвени слојеви Старих цивилизација цијениле су такве људе независно од народа којима су припадали и простора на којима су дјеловали. Преношење знања и жеђ за знањем нијесу познавали границе. Путовало се, трагало се, проналазила су се духовна и културна блага. Оштроумни и храбри људи сусретали су се једни с другима, укрштали и надопуњавали своја знања и искуства.
Млади нараштаји су свој животни оптимизам и идеале усмјеравали ка великим учитељима ослушкујући, памтећи, понављајући и преносећи њихове ријечи. А те ријечи су ођекивале широм старих цивилизација било да су стизале од Конфуција, Сократа, Платона, Аристотела, Авицене, Омара Хајама, Румија, Ибн Калдуна, Томе Аквинског, Русоа, Волтера …
У старим цивилизацијама и када би се сукобили мудрост, морал, вјера на попришту би остајала нова искуства која би доприносила бољитку и напретку друштва. У добу Нових свјетских сила људске снаге и интересовања су усмјерена према савременим технологијама које омогућавају усвајање знања без претходих дилема и вољности за учењем. На сцену су ступила разноразна моделирања и симулације која убрзано решавају брзорастуће (варљиве) животне потребе. У средишту свега се нашао новац и визије свијета засноване на моћи новца. Интересовања су преусмјерена према изворима новца, према животописима богатих породица, динанстија, политичких кланова…
Према Ротшилдима, Рокфелерима, Кенедијевима, Бушовима, Према Гејтсу, Безосу, Закебергу, Сорошу и многим другим именима записаним на Форбсовим годишњим листама највећих свјетских богаташа. Новим свјетским силама престали су да буду интересантни извори мудрости и уравнотежености људског живота. Траже се пречице. На сцену ступају технологије и убрзане комуникације способне да преносе информације у чијој суштини није искуствена мисао, знање, тражење сврхе живота већ само новац.
Иако се ради о потпуно дивергентним токовима критичког мишљења и образовања задржале су се одређене тачке спајања тих токова. Тачке спајања се одвијају у потреби да се паметни људи траже, састају, разговарају, размишљају о заједничкој и недељивој будућности свијета. Сасвим је разумљиво што су се такви сусрети обављали далеко од очију јавности како у античком тако у савременом добу. Њихови сусрети и разговори обавијени су велом тајне, чак и пресељени у сферу мистике. Организовање тајних друштава илити затворених друштава у којима се чувају велике тајне Нове свјетске силе су преузеле из традиција старих цивилизација. Теме су се сузиле и циљано усмјериле ка економијама, мас медијима, војним индустријама, трговини, поdjелама плијена у разноразним играма на глобалном нивоу. Тајна друштва и савези су транснационално преустројили важне свјетске теме. Везе Старих цивилизација и Нових свјетских задржале су на ритуалним и симболичким нивоима, Послије другог Свјетског рата формиране су Уједињене Нације и њене агенције, Свјетске асоцијације, уведени стандарди итд.
Нове свјетске силе су новац ставили испред суштине. Старе цивилизације су прихватиле новац као средство опште комуникације не одричући се зарад новца својих традиција. Актуелни догађаји то потврђују. Примјера ради ових дана се од Арапа тражи да беспоговорно повећају производњу нафте чиме би се смањиле цијене течном злату и наудило руској нафти која омогућава вођење рата у Украјини. Арапске земље одбијају не само ултиматуме већ и молбе Нових свјетских сила које су се колико јуче према њима с презрењем односили називајући их парија државама.
У том духу је Саудијски принц поставио питање Америчком предсједнику. Да ли смо ми презрена парија држава. Питање се може проширити и уопштити да ли су Старе цивилизације игнорисане од Нових свјетских сила. Да ли је због тога угрожен свјетски мир ? Поодавно нам је познато да се ратови воде за нафту и нафтоводе и да их воде Нове свјетске силе. У Украјинском сукобу не води нафта рат. Повећана цијена гаса и нафте не продужавају рат. Рат је избио и траје због угрожености и опстанка истине о ономе што се уистину дешава на подручју које је у рату од 2014. године. О тој ратној години као и о многим другим ратним годинама у којима су страдале старе цивилизације (Индокина, Ирак, Иран, Либија, Сирија…) правили су се договори и конструисала “истина” о ономе што ће се десити убудуће. Нове свјетске силе су унапријед припремале “истине” које ће свијету бити сервиране. Увијек постоји начин да се оно што видимо као велике и изненадне свјетске догађаје, преврате, заокрете, метеже, пропасти објасни на једноставан начин- закулисним радњама и договорима. Тиме ступамо на терен теорије завјера. За завјеру су потребни моћни појединци и групе људи. У свим друштвима и историјским временима постојала је тенденција да се моћни, мудри, утицајни људи сусретну и разговарају о великим стварима тајно. Историја тајних друштава прати свјетску историју.
Ониме што се скривало испод плашта тајних друштава рецимо Јовановаца, Темплара, Масона, Розеренкројцера, Хедквотерса…Трилетерале, Билдерберг групе, моћних динанстија, политичко-породичних кланова инспирисана је читава једна литература, снимљени филмови, теливизијске серије, написани фељтони. Са тајним друштвима у причи немогуће постаје логично и остварљиво.
Свјетске афере добијају обрисе повјерљивих договора између Великих мајстора тајних редова, народних трибуна, националних вођа, предсједника држава. Тајни састанци иза сцене резултирају јавним и логичним стварима… О једном таквом састанку узгредно сам се дотакао прије 23. године у путопису под насловом “Малта” објављеном прије више од 20 година (31. Октобра 1999. Године) у дневним новинама “Побједа” када су се тамо без цензуре могли објављивати и друге ствари осим путописа. Историографија је вјеродостојнија што је хронолошки ближа догађајима. Вријеме документе о догађајима зна да просије, избишти, селектује, учини да се чињенице погубе између битног и небитног, да сјећања изблиједе, Пишући овај текст покушавао сам да нађем детаљније податке о састанку Горбачов – Буш из 1989. Године о коме се у последњих 20 година интезивно пише.
Састанак на Малти назива се крајем хладног рата и пропашћу Совјетског Савеза чије је, свједоци смо, потпуно разарање за сада ипак заустављено . Постоје на хиљаде анализа о састанку на Малти али нигдје нијесам успио пронаћи детаље о разговору нити ријечи Горбачова и хронологији оног дана када су се састали. Нема података што су радили када су се искрцали са Америчког ратног брода, гдје су отишли и наставили разговор… Прије 23 године сам записао један детаљ о том састанку јер је случај хтио да се током посјете Малти нађем изнад Ауле Хоспиталера у којој су Горбачов и Буш разговарали насамо, лицем у лице. О тим чињеницама најбоље говори дио мог путописа објављеног 31. октобра 1999. године у “Побједи” када је тај лист био неупоредиво слободнији.
Аутентично износим дио путописа без попратног коментара. “Име Малте неизбјежно, прате витезови. Малтешки витезови – која се при помену Малте изговара рефлексно, обавезан су додатак овом острву и данас, иако, могуће не представљају ништа мистериознију појаву од упарених ријечи попут Швајцарске чоколаде, француских вина, Руских зима, Италијанских љубавника, Кинеске свиле… Испод плашта тајних друштава Јовановаца,Темплара, Розенкројцера, Масона, Хедквотерса ..и Немогуће постаје могуће, а оно крајње повјерљиво постаје претвара се у јавно и могуће, попут већ заборавјене чињенице да су се Горбачов и Буш прије десет година састали на једном ратном броду баш у водама Малте, а потом у Магна Аули Хоспиталера реда Светог Јована Јерусалимског у Ла Валети договорили пад Комунизма и изградњу Новог Свјетског поретка. Цитирају да се у овом сусрету Горбачов свечано и учтиво, свјим ријечима ( За Велике мајсторе Темплара биле су потребе инквизицијске алатке) одрекао “Монопола на истину” предајући га супарнику . Ми у соби изнад канцеларије једног од Великих Мајстора реда сада тестирамо прогностички модел са кишним падавинама у Црној Гори хватајући на рачунару згуснуте линије жестоких пролома облака изнад Боке и изнад Цетиња. Пратимо метеоролошки посао који нас је довео на суву и топлу Малту..”
(На Малти октобра мјесеца 1999. године)
Ранко Рајковић
