Још две или три године континент ће морати да се нада благом времену ако жели да избегне веће поскупљење гаса. Руска инвазија на Украјину довела је пре годину и по до неочекиваног енергетског шока у Европи. Јавили су се страхови да европска енергетска инфраструктура, суочена са мањом количином руског гаса, не би могла да се носи са зимом 2022-23, због чега би дошло до кризе.
Међутим, блага зима и постепено спровођење плана ЕУ да смањи потрошњу енергије и почне да купује од алтернативних снабдевача, довели је до тога да Унија из свега изађе уздрмана, али не и потучена.
Немачка, Италија и друге државе које се ослањају на гас ослободиле су се зависности од Русије без великих рестрикција струје. После тога је било још добрих вести. Цене енергената су током 2023. стабилно падале, а европске залихе гаса достигле су 90 одсто капацитета три месеца пре новембарског циља и могле би доћи до 100 процената у септембру. За политичаре међу којима је немачки министар за енергетику Роберт Хабек, најгори део енергетске кризе је готов.Ипак, као што ћемо видети, прерано је за толику сигурност.
Нова рањивост
Удео гаса увезеног у ЕУ из Русије од почетка 2022. до почетка 2023. пао је са 39 одсто на само 17 процената. Како би се суочила са овом променом, Унија је почела више него раније да се ослања на допремање течног природног гаса (ЛНГ). Тотални удео ЛНГ у увозу гаса у ЕУ порастао је са 19 одсто колико је износио 2021. на 39 посто 2022, упоредо са брзом надоградњом инфраструктуре како би се повећао капацитет ЛНГ-а за једну трећину између 2021. и 2024. године. (Додуше, 13 одсто течног природног гаса ЕУ и даље увози из Русије, чије су испоруке такође значајно порасле од почетка инвазије.)
Ово повећање потребе за ЛНГ учинило је европске државе рањивим на волатилност на тржишту – нарочито зато што се 70 одсто овог увоза купује у кратком року, а не путем дугорочних уговора повезаних са ценом нафте као што је обичај у Азији.
На пример, видели смо да је референтна цена гаса у Европи последњих недеља порасла због забринутости око штрајкова у аустралијским постројењима ЛНГ. То доказује да су залихе и даље ограничене и да постоје многи потенцијални поремећаји на уско повезаном светском тржишту. Како би синхронизовала потражњу за течним гасом, Европска комисија је увела иницијативе као што је Енергетска платформа ЕУ, ИТ платформа која олакшава добављачима у државама чланицама да заједнички купују гориво. Међутим, неизвесно је колики је ниво залиха који може да се каналише овим инструментом јер још није тестиран. Поред тога, индустрија страхује да би оваква врста државне интервенције могла да се обије о главу и поткопа функционисање тржишта.
Када је реч о гасу из гасовода, Норвешка је престигла Русију и постала главни снабдевач Европе који је покрио 46 одсто потреба у првом делу 2023. (у поређењу са 38 одсто годину дана раније). Овај додатни товар оптеретио је норвешку гасну инфраструктуру. У мају и јуну су одложени радови на одржавању изазвали успорен проток због кога је скочила цена, поново показујући колико је тесно европско тржиште. Сасвим је могуће да ће продужетак радова на одржавању у Норвешкој довести до даљих опструкција у будућности.
У међувремену, и даље се очекује да ће ЕУ ове године морати да купи око 22 бцм (милијарди кубних метара) гаса од Русије. То је еквивалент од око 11 одсто свег цевоводног гаса који је Унија користила 2022. Велики део долази преко Украјине, а како је мало вероватно да ће тренутни руско-украјински споразум о транзиту бити обновљен када истекне 2024, ова рута снабдевања је у опасности. Према подацима Међународне агенције на енергетику, ЕУ је успела да смањи потрошњу гаса за 13 одсто током 2022. (зацртани циљ је био 15 посто) у склопу одвајања од Русије. Наредних месеци државама ЕУ уморним од рата можда неће ићи тако добро на овом фронту. Неће помоћи што су цене пале, а ни то што неке државе прошле зиме нису урадиле свој део посла. Само је 14 од 27 чланица ЕУ увело обавезујуће мере смањења потрошње енергије, док су источне државе попут Пољске, Румуније и Бугарске учиниле мало да смање потрошњу. Уколико ове зиме дође до физичке несташице гаса у континенталној Европи, то би могло поткопати позиве на солидарност.
Шта је следеће?
Сурова реалност је да ће најмање још две или три зиме Европа морати да се нада благом времену широм северне хемисфере без већих прекида у глобалном снабдевању течним гасом ако жели да избегне значајан скок цене гаса. Чак и ако ствари остану као сада, европске цене гаса су око 50 посто изнад свог дугорочног просека пре инвазије, што наноси штету и домаћинствима и предузећима. Ово је нарочито значајно за Немачку, индустријску снагу ЕУ, са енергетски захтевном аутомобилском и хемијском индустријом. Све је већа забринутост да би континуиране високе цене енергената могле да доведу до деиндустријализације уколико се индустрије које троше пуно енергије преселе негде другде. Добра вест је да би притисак око гаса требало да се смањи од средине ове декаде. Значајне нове залихе течног гаса стићи ће у мрежу у САД и Катару и тржиште ће поново бити балансирано. Европске потребе за гасом такође би требало да буду знатно ниже – за 40 посто до 2030, према плану за смањење енергије.
Говори се чак и о презасићености залиха до краја деценије, у зависности од све чешће примене обновљивих извора енергије у Европи и нове генерације нуклеарних електрана које ступају у погон. Ово би заувек смањило потребу Европе за увозом гаса, али ће се десити само ако се Унија ефикасно усклади.
У месецима након почетка инвазије видели смо да је то могуће постићи: Француска је снабдела Немачку гасом како би смањила зависност Берлина од Русије, да би касније Немачка допремила струју француским градовима да помогне код несташица услед поправке нуклеарних реактора. Изазов ће бити заузимање истог приступа у декарбонизацији. Док Француска покушава да добије подршку за нуклеарну модернизацију код куће и другде по Европи, суочава се са противљењем група као што су Пријатељи обнове, која се залаже само за изградњу обновљивих извора енергије. Поделе као ова могу се показати као озбиљна препрека у постизању брже трансформације удаљавања од фосилних горива. И поред тога што је успела да се одвоји од руског гаса из гасовода, Европа ће остати изложена нестабилностима глобалног тржишта уколико значајно не смањи своје потребе у наредним годинама.
Мајкл Бредшо
Извор: Нови Магазин
