Cреда, 18 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Мизар: За музику је одлично кад имаш културни утицај са истока и запада, али не и кад су у току светски ратови

Журнал
Published: 20. децембар, 2024.
Share
Мизар, (Фото: Данас)
SHARE

Пише: Милош Дашић

Основани 1982. године у Скопљу, група Мизар је од свог оснивања постала симбол дарквејв готика на Балкану. Њихови албуми, оставили су неизбрисив траг у овдашњој музичкој историји, стварајући јединствени спој рок звука, етно елемената. као и историје ових простора.

Како они то умеју да кажу, ово је шесто указање бенда са којим стижу у Београд. Као гости на концерту биће бенд Ромор, а пре него ли овај култни бенд засвира поново у главном граду, попричали смо са њима о готик року, Византији, времену прошлом и времену садашњем.

На питања је одговарао гитариста и идејни вођа групе Горажд Чаповски.

Долази нам зима, а ви ћете имати децембарски концерт у Београду. Који је најбољи период у години за слушање групе Мизар?

Најбољи период у години за слушати Мизар је управо зима. Блага меланхолија, хладно, магла свуда око нас. Иначе, ја сам риба у хороскопу, тако да је 29. децембар идеалан датум.

Како бенд звучи данас, у 2024?

У 2024. бенд звучи у суштини као 1981. Исти филинг, тај источни рок бенд са својом византијском енергијом.

Али нормално, форма је различита, онолико колико је технологија напредовала у задњих 30 година. Али тај осећај је исти од како бенд постоји.

У једном од интервјуа рекли сте да са овом инкарнацијом десило шесто указање. Како се оно разлику од претходних пет. И шта генерално значе сва та указања за оне који не знају?

Свако указање има различитог певача. Сваки нови певач носи своју аутентичност. Досад смо имали четири певача. Таневски, Трајковски, Тортевски, Георгиевски и хор Хармосини.

Исто тако свако указање је било у различитим епохама, од самоуправног социјализма, па до шверцерског ратног капитализма, па до данас, неоглобалистичког спекулативног неокапитализма, а то свакако доноси различитост у сваком указању.

Кад путујете и свирате, посматрате људе на овим просторима. Шта је оно што нас све још увек окупља, све нас из бивше државе? Који су то проблеми, које су победе?

Проблеми су исти. Наш регион је одувек био на раскрсници између истока и запада тако да су утицаји понекад фантастични. Али понекад су катастрофални. Добро је кад имаш културни утицај и са истока и са запада. То је за музику одлично, али није кад су у току светски ратови, и кад треба да одабереш страну. Онда ја наш регион у огромном проблему. Победе су обично на спортском и културном плану. Заједнички су углавном измишљени митови о великим ратним победама.

Ваша музика је укорењена у историји. Шта је оно што нисмо никад научили из грешака у историји? Шта је оно што стално понављамо?

Најбољи пример је садашња политичка ситуација у свету. Све подсећа на период пред Први светски рат. Мало фали да све измакне контроли. Тако да садашња ситуација утиче на наш нови звук, који је више војнички, милитаристички. Наш други албум „Свјат дримс“ је рађен кад је био рат у Југославији.

Трећи, „Кобна убавина“ кад је био конфликт у Македонија 20о1, тако да данашњи албум снимамо кад нам се спрема неки нови светски конфликт. Интересантна прогресија,

Духовна музика, Византија, како ови појмови стоје са 21. веком?

У 21. веку духовна музика, Византија, ренесансна музика, паганска норвешка, словенска музика, средњевековна музика…. То је право освежење за ову моментално конзумеристичку музичку индустрију која је – ср**је.

Како гледате на музику данас? Да ли постоје неке ствари које су боље данас него што је било некад, а шта је оно што је било некад боље?

Сваки историјски музички период има своје предности и своје мане. Данас имамо супер алтернативних бендова, али не и мејнстрим бендова. Уопште ми се не допадају. Кад бих рекао да је музика била боља 70-их  80-их него данас, то би звучало као жал за младости. Али да би имао добру алтернативну сцену, потребно је имати одличну мејнстрим сцену. То данас, за разлику од 60-их, 70-их, 80-их, 90-их године прошлог века нема.

Која је будућност ваше музике?

Која је будућност наше музике…е на то немам одговор.

За крај, позовите људе на концерт у Дорћол Плазу.

Позивам све наше фанове да дођу у Дорћол Плаза 29.12. Биће једна енергична свирка.

Извор: Данас

TAGGED:данасКултураМизарМилош ДашићМузика
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Др Будимир Алексић: Не дозволимо дискриминацију
Next Article Михаило Ђурић: Мишљење и певање у „Заратустри

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Небојша Озимић: Генерал- потпуковник Милосав Симовић – прогон

Пише: Небојша Озимић Као грађанин,у животу је новчано кажњен три пута: два пута због неправилног…

By Журнал

Никола Танасић: Нови „Чувари галаксије“ – ламент над смрћу Американе

Када је дошао у биоскопе 2014. године, филм "Чувари галаксије" (Guardians of the Galaxy) представљао…

By Журнал

Американци због Јовељића „преселили“ град из БиХ у Србију

Српски нападач Дејан Јовељић све је већа звезда у МЛС-у, па америчка јавност све чешће…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Највеће повјерење у Спајића и СПЦ

By Журнал
Десетерац

Радован Зоговић: Биљешке о Андрићу (Први дио)

By Журнал
Гледишта

Елис Бекташ: Скаска о порнографији и о једној корисној подуци

By Журнал
Слика и тон

Никола Танасић: Завршница „Аркане“ – филозофијом против револуције

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?