Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије одслужио је данас, са Његовим преосвештенством епископом диоклијским г. Пајсијем и свештенством, молебан за благословену школску годину у новој згради Православне гимназије „Свети Сава“, која се налази у подгоричком насељу Стари аеродром.
Молебану је присуствовала министарка просвјете, науке и иновација у Влади Црне Горе, проф. др Анђела Јакшић-Стојановић.
По одслуженом молебану сабранима се најприје обратио Митрополит Јоаникије.
Бесједа Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Јоаникија након одслуженог молебана за благословену нову школску годину у Православној гимназији „Свети Сава“ у Подгорици
Ваше преосвештенство, драги владико, часни оци свештеници, поштована госпођо министарко просвјете у Влади Црне Горе, поштовани господине директоре, професори и сви запослени у овој школи, драги ученици,
Благодаримо Господу што нам је дао снаге да подигнемо овај дом нашој новорођеној школи, Православној гимназији Светога Саве у Подгорици. На почетку 21. вијека почињемо нешто релативно ново у црквеној мисији на простору Црне Горе, по узору на јеванђелско Господње упутство: „Ново вино у мјехове нове.“
Први пут послије 80 година једна школа црквене и вјерске препознатљивости почиње свој рад у званичном државном систему Црне Горе. Како је то непрекинута пракса у модерној Европи, и овдје ће руку под руку ићи образовање у природним и духовним наукама, са једне стране, и учење основама хришћанске вјере, са друге стране. Опет, та чињеница, која је потпуна новина за ову генерацију ученика и учитеља, ослања се на освештану праксу из црквене историје, како оне шире, европске, тако и овдашње, забиљежене у историји Српске православне цркве, а самим тим и у историји Црне Горе.
Црквену мисију од њених почетака карактерише школска дјелатност. Христови апостоли звали су се ученицима, а Господа су сматрали својим учитељем. Такав однос према преношењу хришћанске науке задржао се и у наредним вјековима, у којима запажамо рад чувених црквених школа, које су од самог свог настанка успостављале склад и синергију између свјетских научних знања и библијских надприродних откривења.
Свети оци Цркве оправдано су вјеровали да се истине о Божијем постојању и Његовој љубави откривају како у проучавању Светога писма и црквенога предања, тако и у проучавању истина природе и човјека. То и такво вјеровање црквених мисионара довело је до тога да су у средњем вијеку настали европски универзитети под окриљем Цркве, који до данас постоје као престижни образовни центри наше цивилизације. Ни модерна пракса секуларне уређености друштва није нарушила принцип сарадње и кооперације између теологије и других наука на најбољим европским универзитетима.
Тако је било и на овим нашим просторима. Црква је оснивала прве школе писмености при средњовјековним храмовима у вријеме светих Немањића, прву штампарију при манастиру у вријеме Црнојевића, а нови вијек је овдје донио прве књиге и прве зачетке модерног школства, опет дјеловањем цетињских митрополита и писмених игумана и њиховим неуморним контактима са великим хришћанским мисионарским центрима у Русији, Аустрији и Млетачкој републици. Коначно, прва виша школа у нововјековној Црној Гори основана је прије више од 160 година на Цетињу као Богословска школа, трудом црногорског књаза Николе и ученог херцеговачког архимандрита Нићифора Дучића.
Од тада па до појаве комунистичке тоталитарне владавине, поред Цетињске богословије, све школе у Црној Гори имале су вјерску наставу и Светог Саву као своју школску славу. Све то има и наша гимназија. Данас трасирамо правац просвјетне и педагошке будућности Црне Горе, ослањајући се управо на ове древне и добро опробане путеве школства.
Ослоњени на благослов Светог Саве, на Његошев стваралачки дух и његову љубав ка просвјешченију, памтећи лична свједочанства свих наших црквених мисионара који су своје дјело пред Богом и људима заснивали на раду школа – Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, свештеномученика Луке Црмничког, блаженопочившег митрополита Амфилохија – ми данас улазимо у по свему модерну и функционалну школску зграду, загледани у перспективу духовног и моралног развоја наше дјеце. Испуњени смо вјером и надом да ће они који се овдје буду учили, када се ишколују и постану зрели људи, донијети сваки напредак нашој отаџбини, а Цркви и свом народу велику срећу и радост.
Име Светог Саве, небеског покровитеља ове школе, обавезује нас не само да добро разумијевамо личност и дјело Светог Саве, да знамо своју прошлост и да будемо свјесни свог идентитета, него и да се оспособимо да правилно разумијевамо друге културе и да прихватамо добра искуства, знања и истинске вриједности које су изњедрили други народи.
У овој школи ће се учити и његовати српски језик и ћирилично писмо, али ће се истовремено учити и страни језици, усвајати знања и духовна богатства која су обиљежена грчким алфабетом, латиницом и другим писмима. Вјерујемо да ће принцип сједињења вјере и науке, оног надразумног и оног разумног, у школовању будућих генерација наше дјеце показати оправданим сваки наш садашњи труд, да ће допринијети остварењу наших жеља да се оздрави и оплемени наш образовни систем, да се повежу његови традиционални духовни темељи са перспективом његове функционалности и приступачности у временима која долазе.
Користимо ову прилику да се захвалимо Влади Црне Горе и њеном премијеру, господину Милојку Спајићу, који су разумјели нашу визију, препознали њену друштвену корист и материјално и институционално подржали ову школу.
Почетак рада Гимназије „Свети Сава“, као и изградња овог здања у коме смо данас, представљају примјер успјешне сарадње Цркве и државе. Црква је препознала свој интерес у свом уласку у државни школски систем путем отварања вјерске школе са јавноправним значајем, а држава је исправно препознала интерес друштва и грађанства да, у складу са својим уставом и законима, омогући рад ове школе. Посебно се захваљујемо господи Ристу и Николи Дрекаловићима и многим другим добротворима ове школе, њеном наставном особљу, школском одбору и протојереју Далибору Милаковићу, који је са великом љубављу, у име Митрополије црногорско-приморске, пратио подизање ове школе да би био од помоћи њеним градитељима кад год је било потребно.
Када ускоро буде освећење овдашњег Храма Светог Саве и зграде Гимназије, тада ће бити најбоља прилика да позовемо све добротворе ове школе и да им се достојно захвалимо. У процесу формирања ове школе и током њеног успјешног рада блиставу улогу имао је њен досадашњи директор, господин Југослав Благојевић, који је ову новоосновану православну гимназију својим трудом, знањем, искуством и љубављу уздигао до угледне и озбиљне просвјетне установе, препознатљиве и значајне у школском систему Црне Горе. Срдачно честитамо новом директору ове школе, господину Миомиру Брајовићу, који је као добар педагог и узоран професор својим досадашњим радом заслужио избор на ову високу дужност, и желимо му пун успјех у раду.
Драги професори и ученици, нека вам је срећна и благословена нова и комфорна зграда гимназије. Драги гимназијалци, чувајте ову школу као свој дом и храм знања. Прославите је лијепим, незаборавним дружењем, добрим владањем и сјајним резултатима вашег марљивог учења.
Божији благослов да буде на свима вама. Амин.
