Поднио сам Првостепеном суду за ратне одштете за Капелу на Језерски врх. Првостепени суд шиљао је комисију ради прегледа штете: Станка П. Кадију и Ива Радова Бећира, који су донијели своје мишљење о штети и стању Капеле. Капела је у слабом стању; разваљена и ако у таквом стању остане ове зиме код промијене времена и громови ударе у њу, сва ће пасти. Ни камена неће се уставит што неће полећет низ Копривну алугу. Ово вам достављам до знања да би се очувало оно камење, да не пане низ Језерски врх.
Буро Пејовић, парох у Његушима митрополиту Гаврилу, 22. новембра 1921.
Што се Капеле тиче, ту се мора наћи начин, који ће помирити и естетику и архитектуру и потребу, и трошкове у једном скромном и довољно отменом облику, све, и да се Капела има изнова президати, али по могућности у првом реду са материјалом старе Капеле и из блиске околине.
Главни одбор за пренос Његошевих костију са Цетиња на Ловћен, 1921.
Ми смо и раније, када је то питање руководио нарочити Одбор при министарству вера, били слободни, да скренемо пажњу на то, да се обнова Капел на Ловћену и оправка пута к истој сведе на најпотребније трошкове и отворено смо били противни, да се подузимају грађевине већег обима и раскоши на Ловћену. Творци планова и предрачуна били су сасви другог мишљења, те су са огромним предрачунима онемогућавали да се ово питање до краја реши.
Остајући и данас при ранијем мишљењу, ми рачунамо да би Капелу-гробницу на Ловћену требало обновити у првобитном облику, и с обзиром на климатске услове, осигурати је са солидним громобранима како би била заштићена од временских непогода.
Митрополит Гаврило министру вере, 15. августа 1923.
