Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Планирани Закон о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења могао би да буде увод у љетње надгорњавање СПЦ и Владе Црне Горе, прво послије чувеног Закона о слободи вјероисповјести из периода 2019/20?
Да ли ће то тако бити, видјећемо већ у наредним данима. Митрополија црногорско-приморска је најавила јавну кампању и правну процедуру утицаја на политичке институције да се доношење таквог закона спријечи. Неки људи у свему овоме виде могућност понављања литија из 2020.године. Други мисле да би, с обзиром на блискост премијера и већине министара самој Цркви, такав сценарио био излишан и да ће јасан и гласан став Цркве бити довољан притисак и на министре и на посланике да се закон не изгласа.
На другој страни, очигледно је да 44. влада ради по агенди из Брисела и колико год бројала вјерника у свом саставу, неће имати проблема да овако нешто прогура до парламента. А тамо, могуће су разне транс-формације и коалиције које би довеле до „либерални вук сит и десничарске овце на броју“ ситуације. Зато ваља очекивати занимљиву политичку и јавну борбу по овом питању. СПЦ неће бити једина вјерска заједница која ће се оваквом закону противити, многи јавни дјелатници стају на страну Цркве када је у питању препознавање недовољне транспарентности процеса припреме овог закона, а Влада очигледно има „преузете обавезе“ по питању диктата из Европе, и ствари нијесу кренуле како треба.
До читања у сљедећем броју…
