Научници су анализом глинених цигли које су коришћене приликом изградње древне месопотамске цивилизације стекли нови увид у историју развоја планете Земље, односно у промене активности њеног магнетног поља. Наиме, месопотамске цигле старе око 3.000 година садрже зрнца оксида гвожђа која указују на фасцинантне промене у магнетном пољу. Датирајући старост цигли, може се боље разумети како се променило магнетно поље планете, што би могло помоћи да се боље предвиди његова тренутна и будућа активност.
„С обзиром на то да не садрже органски материјал, није баш лако датирати неке од најчешћих културних остатака, као што су цигле и грнчарија. Сада можемо олакшати овај процес датирањем помоћу археомагнетизма“, рекао је археолог Марк Алтавел са Универзитетског колеџа у Лондону.
Земљино магнетно поље није статичко, већ се мења током времена. Ствара га геодинамо у језгру планете, односно ротирајући, конвективни и електрично проводљиви флуид који претвара кинетичку енергију у електрична и магнетна поља. Промене у магнетном пољу могу бити проузроковане спољашњим (као што је соларни ветар) и унутрашњим узроцима и могу се забележити у материјалима на површини. На пример, у растопљеној магми, магнетна зрна ће се ускладити са магнетним пољем Земље док се магма хлади и стврдњава у вулканску стену. Научници могу да користе такав материјал као неку врсту записа магнетног поља. Археолог Метју Хауланд са Државног универзитета Вичита у САД и његове колеге проучавали су месопотамске цигле као део усавршавања технике археомагнетизма – проучавања Земљиног магнетног поља сачуваног у објектима које је направио човек, пише „Сајенс алерт“.
Тајанствени скок јачине магнетног поља
