Уторак, 10 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултура

Мистерија брилијаната Романових: Где су сада чувене драгоцености руске царске породице

Журнал
Published: 21. јул, 2023.
Share
Царска круна, (Фото: РТ Балкан)
SHARE
Дијадема Романових, (Фото: РТ Балкан)

„Бисери расути по целом свету“ – део је строфе добро познате песме који на најбољи начин описује судбину драгоцености руске династије Романових, чији су многи уникатни комади накита, попут царских круна и огрлица, данас своје домове пронашли на различитим крајевима света. Њихов значај ни поред тога није избледео. Штавише, замислите само ту аукцију на којој се лицитира за дијадему коју су носиле руске императорке!

Руска царска породица и њихови блиски рођаци имали су задивљујућу колекцију накита која се кроз векове владавине само увеличавала. После револуције, део драгоцене ризнице чланови царске породице однели су са собом, али је већину накита ипак конфисковала совјетска власт.

Касније, драгоцености су једним делом прешле у власништво музеја Москвског Кремља, а делом завршили на страним аукцијама. Каква је судбина задесила брилијанте Романових и где се они данас налазе?

Венчана круна Романових

Венчану круну руских императора сачињава сребрни оквир пречника 10,2 центиметра и висине 14,5 центиметара, сомота боје малине и брилијаната, а императорску круну израдили су најбољи мајстори јувелирнице Болина.

   Каркас ове круне израђен је од најфинијег сомота и украшен драгоценим камењем познатог јувелира Леополда Фистерера које је првобитно било намењено за одоре императора Павла I, које је његова мајка, Катарина II наручила специјално за њега. Тек након 90 година 80 брилијаната искоришћено за израду раскошне венчане круне Романових, која се затим наслеђивала све до 1908. године.

У новембру 1926. године ово ремек дело продато је богатом колекционару антиквитета Норману Вејсу, након чега је учествовало у лицитацији на познатој Кристи аукцији: тада је, 26. марта 1927. године, круна за 6100 фунти. Данас, ова драгоценост стоји изложена у америчком музеју Хилвуд.

Сафир Марије Фјодоровне

Руска императорка Марија Фјодоровна је након 1917. године из Русије је емигрирала у Британију, а затим се вратила и у своју отаџбину, Данску, а са собом је понела и своју колекцију накита. Када је преминула, све драгоцености припале су њеној ћерки, Ксенији, која за разлику од мајке и није била неки љубитељ „џиџабиџа“. Највећи комад накита Марије Фјодоровне завршио је у јувелирници Картије, а затим прешао у руке оперске диве Хане Ваљске 1928. године.

Скоро 50 година је огрлица од сафира путовала свуда по свету заједно са дивом, а 1971. године вратила се тамо одакле је и дошла – код Картијеа. Почетком 2015. године, огрлица је растављена, а јувелири су креирали „наруквицу Романових“ са сафиром од 196 карата.

Царска круна, (Фото: РТ Балкан)

Велика царска круна

Овај симбол аутократије носили су многи руски монарси, а ова прекрасан комад накита за Катарину II креирали су најбољи дворски драгуљари. Круна је украшена са 4.936 дијаманата и брилијаната (2.860 карата), шпинелом од 398 карата и 75 великих бисера, а према једној од могућих верзија, неколико каменчића са круне 1920-их година искоришћено је као залог за кредит од 20 хиљада долара.

Данас се ова лепотица налази у Дијамантском фонду Русије: оригинал је сакривен од очију јавности, али је „оптичка копија“ изложена за све посетиоце музеја.

Дијадема Марије Фјодоровне

Овај луксузни комад накита био је у власништву супруге руског цара Павла I, Марије Фјодоровне, а сачињен је од дијаманата различитих величина опточених на два начина, и фиксираних и окачених бриолета, који светлуцају приликом покрета. У центру је дијадеме је и необичан дијамант ружичасте боје величине 13 карата.

Иначе, ово је једина дијадема из колекције царске породице Романових која је остала у земљи, и данас се налази у Дијамантском фонду Русије.

Огрлица са сафиром и бисерима

Огрлица, (Фото: РТ Балкан)

Ова елегантна огрлица била је један од најлепших предмета из колекције Марије Фјодоровне, а читава композиција израђена је од низа бисера и дијаманата који „грле“ сафир у самом центру огрлице.

Ову нестварно лепу огрлицу задесила је трагична судбина, а совјетске власти продале су је на западним аукцијама 1927. године.

Тада је огрлица припала британској краљевској породици и покојној британској краљици Елизабети II. Познато је и да ју је на свадби принца Вилијама носила енглеска принцеза Ана.

Извор: РТ Балкан

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Десеторо српских такмичара на Светском првенству у мачевању у Милану
Next Article Објављена књига Зорана Милекића “Кад су велики писци били деца”: Поглед на почетке књижевника које волимо

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Бити као Крис Кристоферсон: Терет слободе

Пише: Жикица Симић „Сви мушкарци су желели да буду као он, све жене су хтела…

By Журнал

Вук Бачановић: Бијег од џамије, или српска политика кукавичлука

Пише: Вук Бачановић Када је, прије неколико седмица, лансиран медијски спин о томе како Бошњаци…

By Журнал

Осећање света, путовање и путописање: Сутрашњи суматраизам

Пише: Владимир Пиштало Његош, кога боље знамо захваљујући Љуби Ненадовићу, и чију награду са захвалношћу…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

„Песма о три света”, Владимир Пиштало (Агора, 2023)

By Журнал
КултураНасловна 2СТАВ

Зашто читам поезију и зашто не идем на вечери поезије

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 4

Шпановић: Хоће ли неко помоћи болесном друштву?

By Журнал
КултураМозаикНасловна 4

Салман Ружди: Кад неко зарије нож у вас, онда је то прича за прво лице

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?