Англосаксонска игранка од Ламанша до Владивостока
Последњих неколико недеља свијет се налази на крупном раскршћу са тенденцијом да лаганим кораком оде ка понору. У таквој ситуацији, јако је важно разабрати се о чему се ради. То је могуће једино ако се дјелимично изађе из меинстрима западних медија и ствари посматрају са алтернативне тачке гледишта разних људи који су сигурно ближи истини.
Пуковник Мекгрегор: Признајмо да је Путинов став исправан
Бивши савјетник америчког министра одбране, пуковник у пензији Даглас Мекгрегор, је у у програму телевизије Фоксњуз од 23. фебруара 2022. године, само дан уочи руске инвазије рекао сљедеће: „Дозволите ми да понешто поновим. Као ви и милиони Американаца, исто тако бих и ја више волио да се наша војска одмах упутила у Источну Европу, а не да идемо тамо на мексичку границу. Али, исто тако сам веома забринут јер нисмо нашли начин да избјегнемо конфликт са Русијом.
Прво што треба да урадимо јесте да признамо да је главни Путинов став, не само његов већ и став руске владе, који они бране пуних 25 година- исправан. Они не желе наше снаге и ракете, као ни НАТО војску на граници у источној Украјини. Апсолутно. Нама не требају руске ракете на Куби, а они не жели америчке на истоку Украјине. То треба да признамо. Доста је да се претварамо да то није проблем. За њих је то озбиљан проблем. Хајде да то признамо, а онда пређемо на ствар и кажемо им: Добро, али ми не желимо да се ви крећете на Запад преко Дњепра у Украјини према пољској граници“.
Другим ријечима, ви се спремате да идете на исток Украјине, што је очигледно и што претпоставља налажење ваше армије тамо. Ми бисмо вољели да то није тако, али у крајњој линији ми разумијемо ваш став, ми то признајемо и спремни смо да признамо неутрални статус Украјине. Украјина нема обавезу да буде у НАТО, исто као и Грузија, и спремни смо да те услове неутралности размотримо одмах сада, ако се слажете. Ако прихватате ове услове, хајде да поразговарамо и о другим важним стварима.
Споразуму о ракетама средњег и кратког домета који постаје поново актуелан. Такође је актуелан будући распоред армије на граници, као и где се налазе те границе и где ће оне да пролазе. Одбили смо то да урадимо и зато нам преостаје само да гледамо како ће 130 – 140 000 руских војника ући у Источну Украјину у наредним данима и ми са тим, до ђавола, ништа не можемо да урадимо!”
Ако је пуковник Макгрегор потврдио оправданост захтијева Русије и тражио од естаблишмента у Вашингтону договор са Путином, а Вашингтон то није хтио прихватити већ је желио да се деси инвазија Русије у Украјини, тада је јасно да је игра Англосаксонаца око Украјине много дубља. Самим тим, потребно је ући у разлоге свега пројектованог и издешаваног кроз алтернативна размишљања која су већ предостављена јавности.
Професор Кулић: Сукоб је наметнут од олигархије из Вашингтона
У том смислу је интересантан одлични осврт хрватског, умировљеног свеучилишног професора др Славка Кулића који је у интервјуу (1) предочио ставове, које ћемо посматрати кроз његове тезе. Тезе и ставови професора Кулића су сљедећи:
– Проговорио сам прије свих и најавио да ће Запад успјети испровоцирати Владимира Путина, односно Русију, да нападне Украјину. Не бих рекао да је то инвазија, него напад Русије на циљеве које је Запад поставио у Украјини без знања украјинског народа. Тамо су постављени центри за биолошки рат против Русије који су усмјерени на деградацију те земље као велике силе.
-Ту се отвара питање тко је овдје нападач, а тко се брани. Русија се брани од угрозе живота у свом простору јер западна доктрина већ дуго сматра да је Русија најуноснија некретнина на свијету, коју Запад треба освојити свим средствима.
– У Украјини је нападнута политичка олигархија која ратује против Русије уз потпору Сједињених Држава и Еуропске уније, Пентагона и НАТО-а. Тај рат испровоцирао је западни империјализам. Мислим да је у цијелој овој причи такозвана инвазија Русије на Украјину споредна, јер се овдје примарно ради о тежњи САД-а да одвоји Еуропску унију од Русије и да Еуропу добије за себе.
– Циљ је одвојити Еуропу од Русије, одвратити је од сурадње с том земљом.
– Овдје је ријеч о сукобу наметнутом од олигархије из Вашингтона која је по мом мишљењу патолошка, без икакве културне димензије, с обзиром на то што ради другим народима.
– Америка је протеклих година почела губити доминацију у свијету. Она жели Еуропу задржати за себе, само зато да би јој продавала своју нафту и плин по десет пута вишој цијени од оне каква је била. У овом сукобу Еуропа ће јако страдати. Еуропски лидери нису разумјели бит тог сукоба.
– Вође великих народа нису планетарно зрели када се сукобљавају оружјем преко леђа трећих. Ту украјински народ страда ни крив, ни дужан. Тај народ није јавно информиран о томе тко против кога ратује у Украјини.
– Русија ће имати велике економске губитке због прекида односа са Западом, али у трокуту с Кином и Индијом она ће те губитке ублажити, компензирати. Запад се вара ако мисли да ће Русију бацити на кољена.
Метер: Проблем је, генетски укоријењени западњачки осјећај супериорности
Зоран Метер, журналист и уредник хрватског портала Геополитика, је у свом ауторском тексту (2) обрађивао тематику рата у Украјини, а његове тезе су биле сљедеће:
–Сва трагедија лежи у томе да руски сигурносни захтјеви упућени Западу (прије свега Вашингтону) уопће нису били тако тешко испуњиви како се то јавно приказивало, наглашавајући формално право сваке земље да одлучује с ким ће у војне савезе и сл. Тим прије што сви добро знају да то у свијету у пракси тако не функционира.
-Сада, на Западу толико сотонизирани Путин, био је спреман на компромисе с тим истим Западом – наравно, с позиције међусобног уважавања и разумијевања за кључне руске интересе. Међутим, превладао је већ готово генетски укоријењен западњачки осјећај супериорности и вјечног добивања свега онога што жели. Тако је било стољећима. Али све има своје вријеме. „Стална је само мијена“, а „свака сила за времена“ – каже мудри народ, чије искуство елите очито нису жељеле чути.
–Запад увођењем „санкција из пакла“ или „мајки свих санкција“ против Русије, након покретања њене војне инвазије на Украјину, дефинитивно остаје без полуга утјецаја на садашње и будуће вањскополитичке потезе Москве. Те полуге из разумљивих разлога (Русија је нуклеарна велесила) никада нису биле војног карактера, већ су примарно биле економске и дипломатске природе, у смислу пријетњи тешким посљедицама по руско господарско и социјално стање…
-На овај су проблем протеклих мјесеци често упозоравали и бројни амерички аналитичари и бивши високи војно-сигурносни и дипломатски службеници те земље (они су сада, иако големог искуства по проблематици Русије, потпуно изван службеног меинстрима), добро схваћајући такав развој стања може негативног донијети америчким глобалним интересима (о еуропским је сувишно и говорити).
–Запад се сада с правом боји (страх јавно компензира сложним увођењем невиђених санкција против Москве и истицањем свог поново рођеног јединства) будућих руских потеза (Украјина је већ изгубљена и бит ће велики успјех ако успије опстати као неовисна држава макар и у територијално окрњеном облику)…
-Москва је већ раније осигурала одступницу кроз сурадњу с Пекингом, Њу Делхијем, Техераном и Исламабадом. А врло је вјеројатно, судећи према службеним изјавама и потезима Анкаре након руске инвазије, да ће јој то успјети и с Турском, која се такођер не жели прикључити протуруским санкцијама, једнако као и ЈАР, Бразил, Мексико, Индонезија. Зато Русија нити издалека није толико беспомоћна како се то сада приказује,
–Западне санкције, колико год биле разорног учинка по руско господарство и финанције а психолошки негативне по становништво, неће моћи у краткорочном року получити жељене циљеве (упитно је хоће ли и уопће) који се сада односе искључиво на покретање социјалних и политичких немира у Русији и који би евентуално могли довести до смјене не само политичке гарнитуре на врху, већ и укупне вањскополитичке парадигме те земље.
-Сада смо сви ту гдје јесмо: свијет се тресе у страху од онога што нам предстоји у сигурносном, економском и социјалном смислу; имамо Украјину која рат против Русије не може добити и само је питање времена када ће бити војно поражена (за мјесец, два, годину, потпуно је небитно, или ће Кијев прије тога прихватити бројне и болне уступке које од њега тражи Москва) и колико ће избјеглица преплавити еуропске земље.
–Русији додатни територији, као и социјално угрожени и осиромашени милијуни Украјинаца сигурно не требају. И једног и другог има довољно и код себе. Њој треба сигурносна тампон зона према Западу и то Москва, поучена тешком повијешћу у односима с Еуропом никада није скривала
Професор Миршајмер: Путинови поступци су стратешки провјерени
Послије ових објашњења намеће се закључак да Путин и Русија нису главни кривци за догађаје у Украјини већ колективни Запад а посебно Англосаксонци. Метер је у свом ауторском тексту (2) напоменуо да то потврђују и ставови Џона Миршајмера, политолога и професора Свеучилишта у Чикагу, који је “отворено оптужио Сједињене Државе за организирање сукоба у различитим дијеловима свијета, посебице у Украјини”, гдје је рекао сљедеће:
“Криза у Украјини само је један од многих примјера безакоња које смо инсценирали! Имамо тешку руку. Скоро све што подузимамо је штетно: Афганистан, Ирак, Либија, Украјина. Могу наставити (низ). За кризу у Украјини одговорне су западне земље, а не Руси. То је свакако неконвенционални начин гледања на ствари овдје у САД-у. Је ли Путин полудио? Је ли недосљедан? Не мислим. Напротив, његови су поступци стратешки провјерени. Не мислим да је он иницијатор сукоба, као што сам раније напоменуо.”
Дакле, Путин је стратешки све урадио исправно, независно од тога што је нарушен територијални интегритет Украјине. Јер, Украјина је претворена у простор којим бурла застрашујући украјиниски неонацизам којем је коријен у Галицији. Застрашујући поступци тих наонациста су били паљење људи у Одеси и крађа људских органа која се вршила над рањеним украјинским виницима и цивилима из Дебаљцева у Крематорску и Северодоњецку, са сахраном земних остатака у у мјестима Артјомовск, Часовој Јар и и Угљегорск што ће сигурно бити предметом истраге и планетарног скандала.
Русија је за последњих осам година све то посматрала, као и ширење опасних биолабораторија, гашење опозиционих медија у Украјини и бацање опозиционих лидера у тамнице, убијање новинара, укидање руског језика, ударе на Православну цркву, отимање превославних цркви од стране унијата неонацистичког суха, пребијање и прогањање људи који симпатишу Русију. Да се разумијемо, све то што се дешавало у Украјини је била режија за бесконално провоцирање и унижавање Русије али и свједочанство да Запад није нити једним потезом покушао зауставити тај антицивилизацијски хаос.
Гомилање око 60.000 украјинских воника према ДНР и ЛНР с намјеромм етничког лишћења простора који је у рату 2014. године имао преко 14.000 жртава је била последња кобна провокација Запада која је довела до оправдане интервенције Русије. То одлично знају Израел, Турска и Саудијска Арабија који нису увели санкције Русији, баш као и Кина, Индија, Пакистан, Индонезија, Јужноафричка Република, Бразил, …, који су колективном Западу ставили до знања да неће играти по англосаксонским правилима. Ради се о прекомпоновању планетарне моћи, гдје Запад пројављује очиту немоћ у наметању диктата.
Европска Унија на кривој страни повијести
Управо зато је и спорна позиција Џуди Рајзинг Рајнке, америчке амбасадорке у Подгорици, која ултимативно тражи од свих политичких лидера у Црној Гори да интервенцију Русије назову агресорском и осуде политику Путина. Умјесто тога, умјесније би било да госпођа Рајнке одговори на оптужбе личности чије су изјаве наведене у овом тексту а које утврђују супротно, да је колективни Запад искључиви кривац за грозно стање у Украјини и посљедице које због тога трпи Европа па и цијела планета.
Дакако, јасно је да ће већина црногорских политичара прихватити сугестију госпође амбасадорке по питању Русије, зато што им је то услов да не буду политички шиканирани и одбачени. Ипак, ријеч је о другоме, потреби да госпођа Рајнке разумије узроке због којих је огромна већина грађана Балкана несагласна с официјалним ставовима САД и медијском пропагандом Запада којој не може помоћи инквизиторско гашење медија који износе сасвим супротне ставове.
То несагласје са политиком Запада рађа протесте грађана по социјалним мрежама и на улицама. Потом се дешава апсурд- да народ иде џадом а уцијењени политичари шумом, што доводи до крупног јаза између народа и политичара који изгледају као да су пали са неке непознате планете. Деструктивни процеси у Украјини се сада тешко могу зауставити јер су они дефинитивно планирани на Западу, а са Мејдана почели убрзано добијати радикалну, агресивну димензију.
Зато ће се овај текст завршавати са поруком хрватског професора Кулића, која гласи: “ЕУ и Хрватска су на кривој страни повијести ”! (1) Официјална Црна Гора је такође на погрешној страни историје, јер се налази у гвожђима из којих никако не може изаћи. Дакако, независно од тога што народ има дијаметрално супротно мишљење.
Референце:
(1) (Славко Кулић: “Сукоб у Украјини наметнут је од олигархије из Њасхингтона, ЕУ и Хрватска су на кривој страни повијести”, Бранко Подгорник, Нови лист, 13. 03. 2022.)
(2) (Зоран Метер, Тко је заказао по питању Украјине, и зашто – попут домина, сада „падају све маске?“, портал Геополитика, 12.03.2022.)
Војин Грубач
