Piše: Mirko Dautović
Zašto bi izraelski premijer Benjamin Netanjahu želeo mir kad mu, suočenom sa tri suđenja za korupciju, kao i zbog pitanja odgovornosti za propuste 7. oktobra 2023, ne samo odgovara da se rat nastavi nego i da se proširi.
Rat u Gazi se nastavlja i nakon devet i po meseci. Svake nedelje stižu vesti o novim ratnim zločinima izraelske vojske, i o stradanju Palestinaca koje stalno dobija nove dimenzije užasa. Izveštaji o pogibijama desetina ljudi u jednom istom bombardovanju stižu po nekoliko puta nedeljno iz Gaze. Broj mrtvih će uskoro premašiti 40.000 Palestinaca, ali to je broj potvrđenih smrti. Po svoj prilici, broj je mnogo, mnogo viši. U naučnoj publikaciji britanske medicine, časopisu „Lanset“, je početkom jula objavljen članak Raše Hatib, Martina Mekija, i Salima Jusufa. Sve troje su medicinski istraživači zaposleni na institutima u SAD, Britaniji, i Kanadi. Meki je čak i profesor na Londonskoj školi higijene i tropske medicine. U članku naslovljenom „Brojanje mrtvih u Gazi: teško ali nužno“, troje lekara iznose procenu od najmanje 186.000 mrtvih. Između sedam i devet procenata od predratne populacije Gaze je ubijeno, po njihovim procenama, za devet meseci rata.
Vreme sad radi za Netanjahua
Nada da će rat stati još uvek tinja kod optimista. Pregovori između Hamasa i Izraela treba da budu nastavljeni ovog četvrtka u Kataru. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je najavio da će poslati šefa Mosada, izraelske obaveštajne službe u Katar, ali zašto bi Netanjahu želeo mir? Kao što smo mnogo puta napisali u člancima u NM, on je osoba kojoj ne samo što odgovara da se rat nastavi, nego i da se rat proširi. Protiv njega se vode tri suđenja za korupciju. Da bi sprečio njihov nastavak, pokušao je da sprovede pravosudnu reformu koja bi potčinila sudstvo i tužilaštvo premijeru, tj. njemu. Zbog toga su Izraelci u ogromnim brojevima protestvovali mesecima. Njegova odgovornost za propuste u izraelskom bezbednosnom aparatu koji su omogućili Hamasu da upadne 7.oktobra u Izrael mora biti utvrđena, ali on odbija da oformi komisiju. Njegova koalicija je zasnovana na podršci ekstremno-desničarskih partija koje javno zagovaraju genocid i etničko čišćenje Palestinaca i čiji lideri prete izlaskom iz vlade bude li zaustavio rat u Gazi. S druge strane, vreme radi za njega, po trenutnoj računici. Krajem meseca jula, izraelski parlament, Kneset, će otići na letnji odmor i sastaće se tek 28. oktobra. Tokom ta tri meseca, dakle, njegovoj vladi neće moći da bude uskraćena podrška u parlamentu jer parlamenta biti neće. A 28. oktobar je svega osam dana pre američkih predsedničkih izbora 5. novembra. Nakon pristanka Džozefa Bajdena da se povuče iz trke, prognoze o Trampovoj pobedi su resetovane i ostaće takve dok Demokratska partija ne izabere novog kandidata u na konvenciji u avgustu, ali do ovog događaja Netanjahu je računao na republikansku pobedu, koja bi mu donela odrešene ruke. Zašto bi, dakle, Netanjahu pristao na mir? Zbog demonstranata u Izraelu koji traže mir koji bi vratio izraelske taoce otete od Hamasa 7.oktobra? Netanjahuu i njegovim ekstremistima su ti taoci potrebniji kao mrtvi nego kao živi. A demonstranti se denunciraju kao izdajnici, „drugoizraelci“, i već se organizuju bande mladih ekstremista koje ih gađaju kamenicama na protestima. Svaki režim koji počiva na zamaskiranom nasilju ima svoje jurišne odrede, svoje „Šturmabtajlunge (SA)“. Da li dolaze iz miljea navijačkih bandi kao u Srbiji ili iz miljea judeističkih naseljenika na teritoriji Palestine, to je samo pitanje kakve su grupe mladih dostupne i podobne za regrutaciju u nasilne svrhe. Uništenje Hercegovačke, Kristalna noć, spaljivanje palestinskih gradova su rezultati SA-metode. Ni prvi, ni poslednji.
Sud koji niko ne poštuje
Pravda je spora, naročito međunarodna. Sud Ujedinjenih nacija, Međunarodni sud pravde (MSP), je prošle nedelje saopštio svoje mišljenje na četiri pitanja koje mu je u decembru 2022. uputila Generalna skupština UN u rezoluciji 77/247: kakve su pravne posledice izraelske okupacije Zapadne obale od 1967. naovamo; kakve su posledice izraelske politike kolonizacije izraelskih naseljenika na Zapadnoj obali, čime se menja demografska struktura okupiranih teritorija; kakve su posledice očigledne diskriminacije palestinskog domorodačkog stanovništva i povlašćenog statusa izraelskih naseljenika; i kakve obaveze imaju druge države i same Ujedinjene nacije naspram odluka Suda?
U petak 19. jula je MSP dao odgovore: dalje izraelsko prisustvo na okupiranim palestinskim teritorijama (OPT) je nelegalno i ima da se završi što je pre moguće; Izrael ima da obustavi dalje naseljeničke projekte i evakuiše svoje naseljenike sa palestinskih teritorija; Izrael je obavezan da plati reparacije svim pravnim i fizičkim licima kojima je naneta šteta na OPT; sve druge države su u obavezi ne priznaju izraelske aneksije i da Izraelu ne pružaju pomoć u daljem ostanku na OPT; UN ne smeju da priznaju kao legalne bilo kakve promene ili aneksije OPT već bi trebalo da razmotre kakve akcije i mere bi mogle da okončaju izraelsku okupaciju što je pre moguće. Sud takođe smatra da Izrael krši Međunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije koja je doneta 1965. kako bi se borila protiv rasizma uopšteno, a protiv južnoafričkog Aparthejda ciljano. Kada je predsedavajući MSP-a, Navaf Salam, libanski sudija, saopštio da Izrael krši treći član rečene konvencije, Sud je de fakto izjednačio izraelski tretman Palestinaca sa južnoafričkim Aparthejdom, jer taj kratki član konvencije samo kaže: „Države članice osuđuju posebno rasnu segregaciju i Aparthejd i obavezuju se da sprečavaju, zabranjuju i ukidaju na teritorijama pod njihovom jurisdikcijom svaku praksu ove prirode.“ Godinama su zagovornici palestinskih prava nazivali Izrael aparthejdom i bili osporavani i ismejavani zbog tog poređenja. Kada je Kim Džonson, britanska poslanica laburističke partije iz Liverpula u februaru prošle godine nazvala Izrael aparthejdom, njen partijski šef, koji je izabran za premijera pre 20 dana, Kir Starmer, ju je osudio i prinudio da se izvini. Posle ove presude, i Džonsonovoj i svim organizacijama i borcima za ljudska prava je dato za pravo.
Reakcije su bile predvidive. Upravo je Britanija izdala diplomatsko i prazno saopštenje da poštuje odluku Suda ali da će je razmotriti pre zvanične reakcije. Vašington je čak osudio odluku, jer iako SAD priznaju da je izraelska kolonizacija suprotna međunarodnom pravu, ona će „zakomplikovati napore da se konflikt reši.“ Na koje napore je Vašington mislio, nije jasno, budući da ne mogu da izdejstvuju stanku u masakru koji Izrael sprovodi već devet i po meseci. Nemački mediji su odmah požurili da naglase kako odluka MSP-a nije obavezujuća. Razumljivo, jer će time Nemačka biti razapeta između svoje deklarisane privrženosti međunarodnom pravu i zaštiti Izraela kao „državnog rezona“ Nemačke. Treba videti kako će se postrojiti dezorijentisano nemačko javno mnjenje koje je naviklo da osudi svakoga ko upotrebi naziv „aparthejd“ za Izrael, ali zanimljiv je manevar Ministarstva spoljnih poslova, pod kontrolom partije Zelenih. Dva dana pre saopštenja MSP-a, novine „Frankfurter algemajne cajtung“ su objavile da će u slučaju protiv izraelskog rukovodstva za genocid pred Međunarodnim krivičnim sudom, Nemačka tražiti od izraelskih sudova da pokrenu taj proces, čime bi on prešao u njihovu, nacionalnu ingerenciju. A onda su dva dana kasnije, istog dana kada je objavljena odluka MSP-a, ministarstvo objavilo na svom Instagram profilu fotografiju tog članka, uz tekst koji je počinjao rečima „Međunarodno pravo ne postoji à la carte. Ono važi sa sve, svuda.“ Ali direktno na odluku MSP-a, do sada nije bilo reakcija ministarstva.
Izraelski propagandisti su napali sud i odluku ad hominem napadom na predsedavajućeg suda, sudiju Salama, jer je iz Libana, i zato što je u prošlosti donosio, kako tvrde, proiranske presude. No, ovaj napad ignoriše činjenicu da, pored Salama, u sudskom veću sedi još 14 sudija iz različitih delova sveta koji su se velikom većinom složili s presudom suda. Za sve odluke suda je jedina sudija izdvojenog, proizraelskog mišljenja, bila Džulija Sebutinde iz Ugande, ujedno i potpredsednica suda. U nekim odlukama su izdvojenog mišljenja bile i sudije iz Francuske (Roni Abraham), Rumunije (Bogdan Auresku), i Slovačke (Peter Tomka). Ali velika većina sudija, njih 11, što uključuje čak i sudije iz Izraelu najbližih saveznika, SAD, Britanije, Nemačke, su bili jedinstvenog mišljenja, kritički nastrojenog prema Izraelu.
Netanjahu neće mirovati
Izraelske reakcije su naravno bile predvidive, pune optužbi za antisemitizam i odbacivanja moći bilo kakvih sudova da govore izraelskom narodu gde sme da živi. Da povećaju uloge i pokažu svoj prkos, u Knesetu su izraelski zakonodavci izglasali rezoluciju kojom se „odbacuje stvaranje palestinske države zapadno od reke Jordan.“ Ovakva formulacija je nastavak narativa po kojoj postoji palestinska država istočno od reke Jordan, hašemitska kraljevina Jordan, i da Palestinci nemaju prava ni na šta od Izraela, što je tumačenje u kojem je Izrael dosledan ali usamljen. Za ovu rezoluciju su glasali poslanici vladajuće koalicije i stranka donedavnog ministra Benija Ganca, ukupno 68 od 120 poslanika.
Mirko Dautović, ekspert za međunarodne odnose: Plaši me haos koji se širi svijetom
Devet glasova protiv su iz redova arapskih poslanika, a ostatak opozicije, pre svega stranka „Ješ Atid“ Jaira Lapida, je odlučio da ne prisustvuje glasanju i time zadrži kredibilitet potencijalnog sagovornika ako ikada ponovo postane premijer.
Izraelsko stanovništvo se u mnogome oseća nedodirljivim zahvaljujući svojoj naprednoj tehnologiji i pokroviteljstvu Vašingtona, Londona, Berlina. Retko ko bi se usudio, a kamoli uspeo da nanese bol Izraelu. To je uspeo Hamas, za šta Palestinci plaćaju cenu, a u subotu su to, u mnogo manjoj meri postigli i jemenski Huti. Njihov dron je prešao ne samo 2000 kilometara do Izraela, nego je preleteo i Egipat i udario direktno Tel Aviv sa Mediterana, odakle izraelska odbrana to nije očekivala. Jedna osoba, civil, je poginula, i u roku od nekoliko sati je Izrael izvršio odmazdu. Bombardovana je naftna rafinerija u jemenskoj luci Hodejda na Crvenom moru. Slike ogromne buktinje nad tim gradom su bile dokaz izraelske spremnosti da zaplaši potencijalne napadače. Ali procena neprijatelja je pogrešna. Huti su četiri godine bili izloženi bespoštednom bombardovanju saudijske avijacije. Desetine hiljada ljudi je umrlo, gradovi su razoreni, ali Huti su ostali nepokoreni i prkosni. Kao i Hamas, svaka smrt jača njihov pokret. Već sutradan, nakon izraelskog napada, su lansirali nove projektile ka Izraelu, od kojih nijedan nije prošao. Netanjahuu je istog stava, i u svom obraćanju američkom kongresu na dan izlaska ovog broja NM, sigurno će odbaciti bilo kakve mirovne inicijative a izneti nove planove za koje očekuje podršku republikanaca – ekspanziju napada na Hute, Hezbolah, i Iran.
Izvor: Novi Magazin
