- У најширем смислу и најновији пад владе, њени заплети, пропагандни ниво јавне ријечи, изражавају наставак вишедеценијске вриједносне, политичке, моралне ерозије црногорске државе.
- У ужем смислу, ради се о новој политичкој динамици након историјског 30. августа 2020. када су грађани прешли Рубикон и рекли – Не! корупционашком систему власти.
- Рубикон није прешао добар дио политичке елите остајући у анакроној свијести поимања политике из старог система што потврђују најмање три момента: а) готово нетакут неодржив, посебно економски, коруптиван систем функционисања државе; б) искушење сарадње са главним виновником дегенеративно-корупционашког система, искушење које се у неким случајевима (очекивано) претворило у “пољубац смрти”; в) поимању политике и коалиционе власти као трговачко-дионичарског друштва.
- “Организовано јавно лагање”(израз Хане Арент) којим се све може “оправдати”, дакле то сада заједничко његовање (не)културе лажи се лако примјењује, вјероватно уз стављање неког невидљивог панцира на јавни образ.
- Два пада владе, колико год говорило лоше о стању у земљи, још увјек не значи да је лошије од времена ткз. стабилности влада у којима је полако, али сигурно изграђиван систем ендемске корупције, неодговорне и неконтролисане власти као канцерозног усуда данашње Црне Горе.
- Владе падају у демократским земљама, уз подсјећање из наше историје да су послије првог сазива Црногорске народне скупштине 1906. у року од некин пет мјесеци пале три владе – Лазара Мијушковића, Марка Радуловића и Андрије Радовића.
- Двије последње владе, које су по мјери својих пропагандних (не)култура, себе назвале, једна “најбоља у историји”, друга “европска влада” су се самопоразиле изнутра – УРА је оборила прву, а СДП, Бошњачка, ДУА другу, све под диригентском палицом ДПС-а.
- Да ли повишена температура има и љековите потенцијале, другим рјечима – како прво зауставити пад у амбис, затим створити услове за преокрет и преусмјерити кретање?
- Поставши мрачно друштво, треба за почетак макар упалити свијетло, како би Црној Гори почело да свиће, можда наговјештај дуго чекане рујне зоре.
- Напуштањем неозбиљних, политиком и влашћу опсједнутих шаралатана, уплива ретроградних појединаца и установа, постизањем широког консензуса о темељним вриједностима интегрисаног црногорског друштва, изграђивањем правне и пристојне државе правила која једнако важе за све грађане – то је једини пут којим Црна Гора може да се укотви у свој и европски, магистрални ток.
- Таква црногорска побједа може се оствари само у Црној Гори, нигдје друго, а уз озбиљну и достојанствену сарадњу са међународним партенрима, која не смије бити неоколонијално надгледање и утицаји на бази интереса других.
