Пише: Миодраг Лекић
Умјесто поклича за нова наоружавања и ширење алармантних ратних сценарија, боље је тражити рационална рјешења за заустављање ратова и постизање праведног мира.
У свијету који, по многим оцјенама, посљедњих деценија губи (само)контролу, уочава се и лакоћа јавног саопштавања пријетећих и врло алармантних вијести. Све то уз покличе за веће и хитно наоружавање својих држава. Забрињавајући проблем је што такве изјаве дају званичници, често они на челу високих државних институција од којих се примарно очекује допринос рационалним изласцима из кризних ситуација. Издвајамо у нашем осврту двије врсте таквих изјава. Једне указују, ништа мање него на могућност избијања трећег свјетског рата. Или, ваљда као утјешна верзија, најављују европски рат. Бар за почетак.
Друге поруке се саопштавају кроз аналогије, па се ово наше вријеме покушава објаснити догађајима из прошлости који су најчешће били уводи у трагична збивања ширих размјера. Једна од таквих, неријетко понављаних аналогија јесте упоређивање садашњег времена са ситуацијом уочи Првог свјетског рата. Притом, утисак је да званичници који то саопштавају немају у виду доста непријатне конотације наведених аналогија управо по њих саме. Дакле, они су примарно одговорни за потенцијално негативне правце историје. Зато, када су у моди аналогије са Првим свјетским ратом, хајдемо до то мало и проширимо, прије свега у вези са одговорностима. Једно од најпознатијих историографских дјела о Првом свјетском рату, професора модерне историје на Кембриџу Кристофера Кларка, насловљено је „Мјесечари – како је Европа кренула у Први свјетски рат“.
Мјесечари су особе које ходају у сну, притом нису свјесне куда иду. Кларкова метафора мјесечара се односила на многе, почев од актера атентата у Сарајеву, а ипак највише на владаре са европских дворова. Дакле, на оне који током 37 дана између сарајевског атентата и почетка рата нису били свјесни куда све иду. Да би посљедица свега било избијање европског, затим свјетског рата који је по трагедијама превазишао све претходне. Амерички дипломата Џорџ Кенан је оцијенио да је тај рат, који се доста лако могао избјећи, био „мајка свих ратних трагедија XX вијека“. Француски писац Луј-Фердинанд Селин је рат започет 1914. видио и као „међународну кланицу лудила“. Мала дигресија: у тим европским заплетима ни „таст Европе“, просвијећени црногорски краљ, није се најбоље снашао, и то са тешким билансима рата што је овдје још колективно неметаболизована тема. Остављамо је за другу прилику. У најкраћем, читаво то искуство уочи избијања Првог свјетског рата говорило је о недораслости, неспособности или несналажењу лидера у кризним тренуцима. Био је то класичан примјер како локални конфликти у контексту ширих савезништава, стратегија и тактика могу ланчаним посљедицама изазвати оне глобалне.
Данас је драматичност потенцијалног вођења држава мјесечарским склоностима много већа јер би свјетски сукоби имали нуклеарни карактер, дакле са много трагичнијим посљедицама. Данашње динамике на међународном плану су бремените још већим пропагандама, цензурама и аутоцензурама. Све се то сели према појединачним државама и конкретним друштвима. Дакако и према грађанима којима није лако да се снађу у магли пропаганде, да се одупру лажним вијестима чији је саставни дио и хушкање на рат и његово ширење. Све врло подстицајно за шира сомнабулска стања, парализу свијести и одвраћања од рационалних рјешења.
Од два рата која данас имају највећи публицитет, на Блиском истоку и у Украјини, аутори аналогија с Првим свјетским ратом мисле на овај други. Иако чињенице говоре да у Украјини ратују двије војске наоружане до зуба на ратном фронту дугачком 1.130 км, док у Палестини једна моћно наоружана држава систематски уништава становништво другог народа и његове објекте. Ако је проглашено да опасност за свјетски рат представља конфликт у Украјини, онда конкретно питање у оптици аналогија данашњег свијета са Првим свјетским ратом данас гласи: да ли наводни руски дронови који завршавају на сусједним територијама имају значење оног пуцња у Сарајеву на Видовдан 1914? Очигледно, ријеч је о верзији присталица проширења обима рата, што се може назвати и хушкањем на свјетски рат.
Ипак, ако бисмо слиједили елементе саопштене аналогије 1914-2025. уочили бисмо и не мале разлике, посебно двије. Прво, из страних вијести, да прецизирамо западних (овдје у Црној Гори је тема Русије, посебно она, донедавно омиљена и хорска, о малигном утицају нагло смањена, очигледно престанком главних инпута са стране и прилагођавањем новом свјетском газди) сазнајемо да се поуздано не знају све тајне путања поменутих дронова.
По једнима, кренули су из Русије и намјерно на територију сусједних земаља. И то с одређеном војно-политичком и стратешком функцијом, макар, и на срећу, не било жртава том приликом. По другима, те тврдње нису никада до краја доказане, јер модерне технологије могу лако преусмјерити почетну путању дрона ка другим циљевима. Наравно, могуће су и грешке, па је прије двије године један дрон из Украјине завршио у – Хрватској. За разлику од ових нејасноћа што се заправо догодило прошле недјеље са дроновима у неким земљама Источне Европе, пуцњи и њихови актери у Сарајеву 1914. су били лако доказиви.
Друго, Први свјетски рат је произвео ужасне посљедице по свијет, посебно Европу. Али тај рат би по катастрофалним посљедицама био неупоредив са трећим свјетским ратом, извјесно нуклеарним. Треба ли подсјећати на чињеницу да би активирање нуклеарних бојевих глава – Русија и САД их имају далеко највише, у хетерогеном клубу 9 нуклеарних држава – врло брзо претворило свијет у прошлост. Мјесечари би, ако већ постоји могућност њихове нове историјске појаве, требало да, па и у сну, некако схвате појам самоуништења. Или је можда од самоуништења свијета важнији страх политичких актера од пораза своје политике као увода у губитак избора. И овдје смо већ мање на терену мјесечара, а више на терену ситних трговаца несвјесних великог улога с којим би да тргују. Ако умјесто мјесечарских и трговачких снова превлада јава, онда је пожељнији и опрез са аналогијама. Боље је анализирати стање на објективан начин. Прије рационалних одлука, сазнати узроке и посљедице. Сваког конкретног ратног конфликта. Па и ова два, на Блиском истоку и у Украјини. Дакле, што је узрок, какво је објективно стање, које су посљедице, коначно и најважније – како наћи наћи мировно рјешење. У противном звучаће, у исти мах, пророчански и упозоравајуће порука Џона Кенедија: „Или ће свијет завршити ратове или ће ратови завршити свијет“.
Извор: Вијести
