Пише: Милош Лалатовић
Већина људи кад се спомене Црква помисли на конзерватизам. У доста случајева и јесте тако. Међутим, задњих деценија ситуација се мијења.
Један од људи који је приближио Цркву младим људима је преобраћеник из Америке, Серафим Роуз. Прије тога Јуџин. Духовно чедо светог Јована Шангајског. Рођен као типични Американац, протестант, поријеклом из више етничких скупина. Напушта традиционални начин америчког живота, и попут многих из његове генерације битника, којој су припадали Џек Керуак, Ален Гинсберг, Вилијам Бароуз, Чарлс Буковски, Лоренс Ферлингети, Хантер Томпсон, придружује се “слободном Сан Францисканском кругу“, који је у то вријеме педесетих био центар бит покрета, а после тога и хипија. Упознајући разне традиције, учење Алана Вотса, далекоисточну културу, Ничеа, нихилизам, атеизам, долази до очајања. Није могао да поднесе пуритански морал америчких протестаната, а ни ове религијске и филозофске праксе нијесу га задовољиле. Све док једног дана није ушао у Руску Православну Заграничну Цркву, у себи као да је чуо глас“ ово је твој дом“. Почиње интензивно да проучава Православље, постаје духовно чедо чувеног светог Јована Шангајског и Санфранцинсканског. Пише књиге и чланке. Изузетно образован, његове књиге и списи су се преносили попут самиздата у тада већ пропадајућем Совјетском Савезу и били веома читани, од духовно изгладњеле совјетске омладине. Оснива манастире у суровим предјелима Калифорније, Платина, без воде, струје, и цивилизационих достигнућа. Монаси који су почели да се окупљају у манастиру, били су такође попут оца Серафима конвертити, прешли су у Православље из других религијских заједница.
Прешли су многи од њих и сличан пут попут некадашњег Јуџина. Неки од духовних наследника оца Серафима, написали су чувену књигу у црквеним круговима “Дјеца апокалипсе и њихова хришћанска побуна“. Отац Серафим је брзо живио свој живот , оставио многобројна дјела, прилагођена млађим хришћанским нараштајима, упокојио се у четрдесет осмој години живота, 1982.године. Монаси, који су и сами потицали из разних субкултура основали су часопис, фанзин у панк-православном стилу “Death to the World“ или код нас “ Смрт Свијету“, који је многе и код нас рокере, панкере, хеви-металце, разне неприлагођене тражитеље смисла живота, људе са разним проблемима и са маргине, привео вјери.
Кажу да је смрт оца Серафима била као празник, упокојио се са осмјехом на лицу. Вјероватно је угледао Онога кога је тражио читав свој живот Господа Исуса Христа.
