Уторак, 10 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Милош Лалатовић: Ник Дрејк, легенда, коју свијет за живота није примијетио

Журнал
Published: 22. јун, 2025.
1
Share
Ник Дрејк, (Фото: The Tung Auditorium)
SHARE

Пише: Милош Лалатовић

Има људи, научника, умјетника, углавном оних, који су оставили баш велики траг у свом раду, али он се открио много година или деценија после њихове смрти. За живота, дал’ због самог њиховог повученог карактера или због слабог слуха околине нијесу се прославили. Рецимо,  Јохан Себастијан Бах се сматра најбољим музичарем класичне музике свих времена, а за живота је био потпуно непознат. Умро је у крајњој биједи, која га је пратила читаво овоземаљско вријеме, а његова супруга је после  смрти мужа да би преживјела просила испред цркве за коју је писао своје композиције. Слично је било и са холандским сликарем Винсентом Ван Гогом, који је за живота продао само једну слику. А овај тренд се наставио и у двадесетом вијеку.

Пошто је рок музика у другој половини двадесетог вијека била доминанта у западној хемисфери свијета, тако се тренд непопуларних великих умјетника за живота наставио и у овом жанру. Један од њих чији датум рођења се обиљежава 19 Јуна, а рођен је далеке 1948.године, јесте енглески музичар Ник Родни Дрејк. За живота је издао свега три албума, од којих тираж ниједног није прелазио 5000 примјерака. Пјесме су му испуњене меланхолијом, као и утицајем Дрејкове депресије од које је патио. Многи познати музичари и бендови истичу значајан Дрејков утицај на њих, као што су Роберт Смит из бенда The Cure, чланови бенда Рем и многи други.

Постоје многи митови везани за Ника Дрејка, што је и карактеристично за умјетнике који су умрли млади. Дрејк за живота није имао више од тридесетак јавних наступа, од којих су по његовом личном исказу само два ваљала, у једном од  два интервјуа која је дао у животу.

Неки од митова су:

Да је Дрејк, био завистан од хероина, што није истина, да је био геј, такође није истина, да је пушио ненормалне количине марихуане, и да је његов сукоб са оцем утицао на његову депресију, што све није тачно. А све ово су открили његови биографи у разговору са људима који су га познавали.

Оно што јесте истина је то, да је патио од депресије и неки период живота провео у психијатријској установи. Једна од анегдота везаних за његову депресију јесте она кад би Дрејк одлазио код пријатеља позивао је родитеље да дођу по њега, иако је већ сам отишао аутомобилом.

Ник Дрејк, умро је Новембра 1974. године, као последица предозирања антидепресивима. Да ли је самоубиство или случајно, никада није утврђено.

Неке звијезде засвијетле касно, али њихов сјај дуго траје.

TAGGED:Милош ЛалатовићНик Дрејк
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Бранка Радовановић: Доктор Лазина кћи
Next Article Сем Драгер: Заливске државе потпуно су затечене израелским нападом на Иран

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Извјештај о људским правима: Кадија те тужи, кадија ти суди

Извјештај критикује "прилив информација из Србије" који "изазивају етничке подјеле и шире дезинформације", детектује пријетње…

By Журнал

Митрополит Амфилохије и Халит Ђечевић добијају спомен плочу у Подгорици

Пред одборницима Скупштине Главног града Подгорице на сједници 24. новембра наћи ће се одлука о…

By Журнал

Да ли је резолуција о геноциду у Јасеновцу крива што…

Пише: Милија Тодоровић Да ли је резолуција о геноциду у Јасеновцу и другим стратиштима нашег…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Др Петар Ристановић: Цена којом смо платили Кумановски споразум била је превисока

By Журнал
Слика и тон

Милош Лалатовић: Свети Мученици Бранковени

By Журнал
Слика и тон

Бесједа проф. др Драга Перовића на светосавској академији у Бијелом Пољу, (ВИДЕО)

By Журнал
Слика и тон

Представљање књиге „Перој – тајна броја 77“ архимандрита Данила Љуботине

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?