Пише: Милош Лалатовић
Има људи, научника, умјетника, углавном оних, који су оставили баш велики траг у свом раду, али он се открио много година или деценија после њихове смрти. За живота, дал’ због самог њиховог повученог карактера или због слабог слуха околине нијесу се прославили. Рецимо, Јохан Себастијан Бах се сматра најбољим музичарем класичне музике свих времена, а за живота је био потпуно непознат. Умро је у крајњој биједи, која га је пратила читаво овоземаљско вријеме, а његова супруга је после смрти мужа да би преживјела просила испред цркве за коју је писао своје композиције. Слично је било и са холандским сликарем Винсентом Ван Гогом, који је за живота продао само једну слику. А овај тренд се наставио и у двадесетом вијеку.
Пошто је рок музика у другој половини двадесетог вијека била доминанта у западној хемисфери свијета, тако се тренд непопуларних великих умјетника за живота наставио и у овом жанру. Један од њих чији датум рођења се обиљежава 19 Јуна, а рођен је далеке 1948.године, јесте енглески музичар Ник Родни Дрејк. За живота је издао свега три албума, од којих тираж ниједног није прелазио 5000 примјерака. Пјесме су му испуњене меланхолијом, као и утицајем Дрејкове депресије од које је патио. Многи познати музичари и бендови истичу значајан Дрејков утицај на њих, као што су Роберт Смит из бенда The Cure, чланови бенда Рем и многи други.
Постоје многи митови везани за Ника Дрејка, што је и карактеристично за умјетнике који су умрли млади. Дрејк за живота није имао више од тридесетак јавних наступа, од којих су по његовом личном исказу само два ваљала, у једном од два интервјуа која је дао у животу.
Неки од митова су:
Да је Дрејк, био завистан од хероина, што није истина, да је био геј, такође није истина, да је пушио ненормалне количине марихуане, и да је његов сукоб са оцем утицао на његову депресију, што све није тачно. А све ово су открили његови биографи у разговору са људима који су га познавали.
Оно што јесте истина је то, да је патио од депресије и неки период живота провео у психијатријској установи. Једна од анегдота везаних за његову депресију јесте она кад би Дрејк одлазио код пријатеља позивао је родитеље да дођу по њега, иако је већ сам отишао аутомобилом.
Ник Дрејк, умро је Новембра 1974. године, као последица предозирања антидепресивима. Да ли је самоубиство или случајно, никада није утврђено.
Неке звијезде засвијетле касно, али њихов сјај дуго траје.
