Пише: Милош Лалатовић
Један од најинтересантијих и највећих светитеља и подвижника у Православној Цркви двадесетога вијека свакако је Свети Јован Шангајски и Санфранцинскански. Овај светитељ се одликовао необичним подвизима и великом кротошћу.
Рођен је у мјесту Адамовски, Русија 4 Јуна 1896. године. Његов предак био је Свети Јован Тоболски. Породица Светог Јована Шангајског је српског поријекла, доселили су се у Русији током отоманске окупације. Српски језик се у породици није запостављао. Током револуције 1917. године стао је на страну белогардејаца у одбрани цара, том приликом бива и рањен. Убрзо, због тих околности он са породицом напушта Русију и насељавају се у Београд. Запошљава се као испоручилац новина“Политика“. Београђани су запазили необичног носача новина, који је ходао бос, али нијесу знали да је он веома образован и велики подвижник.
Од времена понашања до смрти узима врло тежак и риједак подвиг у Цркви, неспавања. То је трајало четрдесетак година. За овај подвиг узор му је био један руски светитељ, који се такође бавио истим подвигом. Подвиг се састојао да се никад не леже у кревет да се спава или одмара, практично док не би сан сам оборио подвижника, и онда би ,,украли“неколико сати одмора. Свети Јован Шангајски је био професор у богословији у Битољу, заједно са сада Светим Владиком Николајем Велимировићем и Светим Јустином Ћелијским. Током тог периода интересантна је анегдота да је током часова често знао да заспи, што су ђаци користили и претварали у шалу. Ово је сметало Светом Јустину, који је био другачији тип подвижника, више склоног дисциплини, тако да је грдио Светог Јована Шангајског. Насупрот томе, Владика Николај је говорио, “ако ћете у наше вријеме да видите живог светитеља, отидите до оца Јована. “
Милош Лалатовић: Необични људи – Миланко
Дио живота проводи у Шангају, Кина, по чему и добија надимак. Познат је по великом хуманитарном и мисионарском раду тамо. Основао је сиротиште, које је служило као спас за многу дјецу, које је сакупљао по улицама Шангаја. Рецимо, ишао би увече улицама са боцом вотке, и кад би угледао дијете са пијаним бескућницима, које би највероватније умрло, давао би им вотку у замену за дијете. Често је посјећивао болеснике. Посебно му је тешко падала посјета душевним болесницима, за које се молио Светом Науму Охридском, који је познат као исјелитељ душевно оболелих особа. Једном приликом причешћујући жену, кòју је ујео бијесан пас, што је тада била неизљечива болест, жена је испљунула Свето Причешће, након чега га је отац Јован узео и употребио, на запрепашћење присутних. Такође, кад је нестало хране у сиротишту, жена, која је радила у њему, жалила се оцу Јовану, који је дошао увече исцрпљен, након чега се читаву ноћ молио са метанијама. Жена је осјећала кривицу, слушајући га у суседној соби. Ујутро је дошао један човјек и оставио им велике залихе хране, што је било право чудо.
Након доласка комуниста на власт у Кини, одлучио је да пресели сиротиште у Америци. Ово је остварено заједно са тадашњим градоначелником Сан Франциска, који је био лични пријатељ Светог Јована.
Једно вријеме проводи и у Њујорку, гдје би увече након што би вечерао једини оброк у току дана у поноћ, читаву ноћ примао посетиоце, којима би читао молитву, саветовао, исповедао. Колико се чуда у тим приликама дешавало сами Бог зна. О њима свједоче и римокатолички и протестантски свештеници и пастори.
Свети Јован Шангајски се одликовао великом кротошћу и безгневљем. Кад би увече јео, дјеца у сиротиште би се играла и скакала око њега, при том он никад није повисио тон на њих.
Једно од његових духовних чада био је и Серафим Роуз, који је прошао трновит пут боготражитељства од протестантизма, далекоисточних религија, нихилизма, Ничеа, атеизма, Алана Вотса, битника, којима је у то вријеме био центар у Сан Франциску, као и после тога и хипика. Серафим Роуз је био пријатељ са Џеком Керуаком, и сам је припадао врху битничке контракултуре.
Задњих година свог живота Свети Јован Шангајски био је оклеветан од стране неких америчких епископа за проневеру новца, што се након неког времена и доказало као лаж. Али је због тога претрпио праву голготу. Дио вјерујућег народа повјеровавши у ово, жестоко је вријеђао и пљувао Светог Јована. Он је ово све подносио без икаквог гнијева или отпора.
Свети Јован Шангајски упокојио се 2 Јула 1966. године. Сматра се изузетним подвижником, који је приближио православну духовност Западу и осталим неправославним деловима свијета. Написао је и житије светих западне Цркве, прије великог раскола 1054. године, а који су увелико били заборављени на Истоку. Дјеца из сиротиште, која су сада зашла у дубоку старост, сјећају га се са великом љубављу. О томе свједочи и једна емисија са ових простора“Духовници“ са новинаром Вељом Павловићем, а која је била посвећена Светом Јовану Шангајског.
Свети Јоване Шангајски и Санфранцинскански, моли Бога за нас.
