Пише: Милош Лалатовић
Сигурно један од контраверзних филмова из деведесетих година је „Зли поручник“, заједно са Тарантиновим „Петпарачким причама“ из 1994 године. Филм је из 1992. Уосталом, главни глумац Харви Кајтел се појављује и у Тарантиновом филму, у оној чувеној сцени гдје Семјуел Л.Џексон и Џон Траволта доносе леш у кућу човјека кога глуми сам режисер. И ту настаје њихова расправа у препознатљивом ,,квентиновском“ стилу са његовим гримасама. На крају спор око леша, ријешио је Харви Кајтел.
Заиста, постоји списак глумаца, који врло слично глуме и понашају се, као и познатих личности. Они углавном нијесу у оне дражесне фине холивудске момке попут Тома Круза, Ричарда Гира, па и самог Бреда Пита, који иако има неких сличних елемената, сигурно се не би могао сврстати у овај списак у који спадају: Харви Кајтел, Кристофен Вокен, Кевин Спејси, Шон Пен, пјевачица Мадона, Хаурд Стерн, Хари Дин Стентон, Гари Олдман, Винсент Касел, Квентин Тарантино, Џон Кјузак, Дејвид Карадин, писци Чарлс Буковски, Вилијам Бароуз, Џек Керуак. Углавном се ове личности појављују у филмовима и у јавности у свом препознатљивом необавезном стилу, увијек почињући неке наизглед безвезне разговоре, често са цигаретом, спомињући затвор“Сан Квентин“, интересантно као Тарантиново презиме ,након чега учине мртви ладни неки злочин или се ,,ураде“, нафиксају, често почну и да играју као онај чувени плес Џона Траволте и Уме Турман из петпарачких прича“.
Филмови имају неочекиване и шокантне заплете, који треба да створе и одређени комични ефекат.Чини се да је овај филм сабрао готово све такве глумце које сам поменуо као ниједан други.Велики број. Сличан филм је и филм из 1986.године „На нишану“ (“At close range“). У овом филму Шон Пен и Кристофен Вокен глуме оца и сина. У филму глуми и Пенов брат, сада покојни Крис Пен. Кристофен Вокен се појављује као бескруполозни криминалац, коме долази његов син из претходног брака, Шон Пен, и ту га заједно са својом браћом, тј. Пеновим стричевима, упознаје са свим ,,чарима“ криминала. Пен са својим друштвом у филму, али и са оцем и стричевима се добро проводи, док се заиста ствари не искомпликују, и на крају потресени Пен свједоци против оца. За разлику од „Петпарачких прича“, филм нема брутални хумор, али се глумци слично понашају. Интересантно је да је пјесму за филм урадила Мадона, тадашња супруга Шона Пена. Та пјесма „Live to Tell“ сматра се једном од њених најбољих. Пажњу завријеђује и филм „Trainspotting“, чија радња прати групу хероинских зависника, гдје се глумци слично понашају као у наведеном списку. Неки це рећи да би се на овом списку требао наћи и фим „Паклена поморанџа“ и „Лолита“, по Набоковом роману, али ипак, не.
Филмови, иако врло контраверзни не испуњавају стандард понашања наведених глумаца и филмова. Такође, неко ће рећи да би се на списку требао наћи и Џони Деп, но ипак иако нагиње њима, није то то. Интересантно овом типу филма моземо додати и тинејџерску цртану серију „Бивис и Батхед“, у стилу Хаурда Стерна, Мадоне, Шона Пена. Што се тиче писаца најближи овом типу глумаца и људи је Чарлс Буковски, који постаде мејнстрим на фејсбуку са својим цитатима. Не знам да ли би био баш интересантан да су многи од оних што га цитирају, прочешљали његов зивот и прочитали роман „Блудни син“. Док су били у свом турбулентом браку посјећивали су га Шон Пен и Мадона. Сличан тип филма је донекле и серија „Породица Адамс“.
Треба сигурно овом типу додати и филм „Професионалац“, дјелимично, и и то у оном дијелу, гдје глуми Гари Олдман, негативца, и гдје његова харизма извлачи несто симпатично овој лошој улози. Све се мање ствара оваквих филмова, чини ми се. Бруталних, сирових, али ипак са смислом.
